Нагарђуна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Нагарђуна (око 150-250.) је био утицајни индијски филозоф и оснивач школе мадхјамака, који је поставио доктринарне темеље махајана будизму.[2] Био је први самостални будистички филозоф.[3][4]
Нагарђуна | |
---|---|
Датум рођења | c. 150 |
Место рођења | Јужна Индија[1] |
Датум смрти | 250 |
Место смрти | непознато, Индија |
Занимање | Будистички учитељ, монарх и филозоф |
Деловање | Сматра се оснивачем мадјамачке школе махајанског будизма |
Нагарђунин релативизам доказује немогућност било каквог става и немогућност спознаје и сагледавања истине. Нагарђунина филозофија заступа коначно ипак теорију о шуњати (ништавилу) не само у области спознајне теорије него и онтички.[5] Шуњата овде не значи 'небитак', него 'релативност битка', који је неизразив.[5] Зато постоје два нивоа истинитости: емпиријски и трансцендентни.[5]
Придају му се заслуге за развој списа Prajnaparamita (савршенство мудрости). Та литература уводи у будизам одређене новине, а принципе који су у њој изложени Нагарђуна логички разрађује на систематичан начин.[2][6]