Социјалистичка Република Хрватска
From Wikipedia, the free encyclopedia
Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска и СРХ) била је једна од шест република које су сачињавале Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ).
| |||
---|---|---|---|
| |||
Географија | |||
Земља | СФР Југославија | ||
Престоница | Загреб | ||
Друштво | |||
Службени језик | Хрватскосрпски језик | ||
Облик државе | Народна република Социјалистичка република | ||
Владајућа партија | Савез комуниста Хрватске | ||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 25. јул 1945.[lower-alpha 1] | ||
— Укидање | 8. октобар 1991.[lower-alpha 2] (46 год.) | ||
Догађаји | |||
— формирање ЗАВНОХ | 2. март 1943. | ||
— формирање ФНРЈ | 29. новембар 1945. | ||
— промена назива | 25. јул 1990.[lower-alpha 3] | ||
— независност од СФРЈ | 25. јун 1991.[lower-alpha 4] | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Површина | |||
— укупно | 56.254 ² | ||
Становништво | 4.784.265 (1991) | ||
Валута | Југословенски динар | ||
Земље претходнице и наследнице СР Хрватске | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Независна држава Хрватска | Хрватска | ||
Краљевина Италија | |||
Краљевина Мађарска |
Била је друга по величини република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености (после СР Словеније). Главни град СР Хрватске био је Загреб.
Дефакто је настала на ослобођеној територији Хрватске, маја 1944. одлукама Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ), које су имале уставотворни карактер. Под називом Федерална Држава Хрватска званично је настала 25. јула 1945. на заседању Четвртог заседања ЗАВНОХ-а. Након проглашења Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ), 26. фебруара 1946. променила је назив у Народна Република Хрватска. Назив Социјалистичка Република Хрватска добила је кад и остале југословенске републике, Уставом из априла 1963. и носила га је до 25. јула 1990, када је након првих вишепартијских избора, преименована у Републику Хрватску.
Независност од СФРЈ прогласила је 25. јуна 1991, али је Брионском декларацијом на њу стављен мораторијум од три месеца, након чега је независност потврђена 8. октобра 1991. године.
Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности — Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва. Након првих вишепартијских избора, дошло је до крупних друштвено-политичких промена — измењени су државни симболи, укинуте су Заједнице општина, а Срби у Хрватској су престали да буду конститутиван народ, што је био један од разлога за избијање рата у Хрватској.