Муслиманско освајање Магреба
From Wikipedia, the free encyclopedia
Муслиманско освајање Магреба (арап. ) наставило је век брзих муслиманских освајања након смрти Мухамеда 632. године и завладало северном византијским територијом. У низу од три етапе, освајање Магреба је започело 647. и завршило се 709. године када је Византијско царство изгубило своја последња преостала упоришта у корист тадашњег Омејадског калифата под калифом Ал Валидом Ибн Абдул Маликом.
До 642. године, под калифом Омаром, арапске муслиманске снаге су преузеле контролу над Месопотамијом (638. н.е.), Сиријом (641. не), Египтом (642. н.е.) и извршиле инвазију на Јерменију (642. не), све територије које су претходно биле подељене између зараћених византијских и Сасанидске империје, и завршавали су освајање Персијског царства поразом персијске војске у бици код Нахаванда. У овом тренутку су први пут покренуте арапске војне експедиције у северноафричке регионе западно од Египта, које су се наставиле годинама и подстакле ширење ислама.
Године 644. у Медини, Омара је наследио Осман, током чије дванаестогодишње владавине ће Јерменија, Кипар и цео данашњи Иран бити додати растућем Рашидунском калифату. Пошто су Авганистан и Северна Африка били мете великих инвазија и муслиманских морских напада у распону од Родоса до јужних обала Иберијског полуострва, византијска морнарица је поражена у источном Медитерану.