Мусала или џамија под ведрим небом (тур. ) је колективно место (ливада, башта или какав други већи простор) на коме муслимани целог града или вароши, групно под отвореним небом клањањају бајрамску молитву, заједнички намаз, као што су џума и џеназе. Она је за разлику од већине других имала зидани михраб за имама и менберу за учење хутбе.[1][2] Поред Бајрама, на мусалама се излазило ради заједничке молитве за кишу и за испрћај хаџије. За мусале у Босни и Херцеговини карактеристично је да се намаз вршио петком.
Порекло назива и намена
Мусала је реч турског порекла, а означава простор испод ведрог неба на којем се обављају исламски обреди. Данас ова реч чешће преживљава кроз називе улица, неголи као вредан културно-историјски споменик.
Из Исламског лексикона, Неркеза Смаилагића, сазнајемо да су се у време последњег божјег пророка Мухамеда, након његовог преласка у Медину, бројне светковине, одржавале на оваквим местима са посвећеним карактером. Богослужења мртвима, молитва кишу и други ритуални обреди одржавали су се не само на мусли у Медини, већ и у многим другим местима, па тако и у Босни и Херцеговини. Пространо место, опасано зидом са михрабом (овално место у зиду мусале или џамије), имало је свој простор попут говорнице (мимбер) за хатиба, човека који је предводио обред.[3]
Архитектура
У грађевинском смислу мусала је простор ограђен зидом висине од 1,5-2 м, коме су се обично налазиле четири капије са порталима који су могли бити скромни, али често врло богато украшени. Михраб и минер, који су били скромни или луксузни, били су касније покривени мањом куполом која се ослања на дрвене стубове. У урбанистичком смислу највећа вредност мусале је у њиховом положају у простору. Посебно је важно њихово хортикултурно решење, односно богатство и дистрибуција биљних врста. Евелиа Челеби описује намазбах у Елбасану као травњаку окружен са 57 чемпреса.
Понекад су мусала стављена под кров и на њиховом месту су касније грађене џамије, под називом мусала џамија (нпр Мусала (Бања Лука).
Посебна врста мусала служила је као место за састанке и разговоре учених људи, па су прозване мусале медресе.
Честе су биле и мусала излетишта (namazgah mesiresi) , постојао је и посебан тип мусала гробаља (musalla mezarligi).
Мусале из времена османске управе
Мусале из времена османске управе могу се поделити у две групе:
- Бајрам мусале
у којима су се заједнички клањали сви становници једног града у време Бајрама
- Чесменске мусале
Служиле су појединцима или мањим групама де се клањају на станицама дуж великих путева (cesme musallalari). Добиле су назив по чесмама које су чиниле обавезни и саставни део ових објеката. На наајранијим чесменим мусалалама правац кибле одређивао је намаз-ташом (камена у нивоу земље), са означеним правцем уместо уместо михрабом.
Види још
Извори
Литература
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
