Молишки Словени
From Wikipedia, the free encyclopedia
Молишки Словени (итал. ), познати и као Злави, Шћавуни, Молишошћавуни, Молишки Славосрби или Молишки Хрвати, су словенска популација настањена у италијанској покрајини Молизе, тачније у округу Кампобасо, и то у селима Аквавива Колекросе, Сан Фелисе дел Молизе и Монтемитро у којима имају већину, а раније су живјели и у селима Тавена, Мафалда, Сан Бијасе, Палата, гдје и данас стоји спомен-плоча о градитељима који су дошли из Далмације, те у Каритељо у коме су живјели све до XVII вијека заједно са Арберешима, италијанским Албанцима (послије су се Арбереши преселили у Монтесилфоне, а Шћавуни у Аквавива Колекросе).
Потичу од покатоличених Срба[1] избјеглих из Херцеговине и Далмације за вријеме османске инвазије.[2] Говоре славомолишким говором који се у XIX вијеку сматрао дијалектом српског језика,[1] Од почетка XX вијека ову полулацију су сматрали посебном јужнословенском групом[3] која говори посебним дијалектом српскохрватског језика.[4][5]
Данас, ова популација има између 1.500 и 1.700 активних[6][7] и око 2.000 пасивних говорника. Према споразуми Италије и Хрватске из 1990их, Италија ову заједницу сматра дијелом хрватске нације, а њихов језик дијалектом хрватског језика.[8][9]