Минојска уметност
From Wikipedia, the free encyclopedia
Минојска уметност почиње да се развија око 3000. године п. н. е., а свој врхунац доживљава око 1500. године п. н. е. на грчком острву Криту. Најпознатији локалитети су Кносос, Фестос и Агија Тријада.
![]() |
Минојска цивилизација је најбогатија, али и најнеобичнија у егејском свету, а оно што је издваја је континуитет у развоју архитектуре и уметности још од доба неолита, који је свој врхунац доживио у Средњем минојском периоду (од 1700–1580 г. пре н. е.), настављајући се све до инвазије Ахајаца у 12. веку пре н. е. Религиозни живот минојског Крита је тешко одредити, а седишта овог живота била су посвећена места, пећине и гајеви, а главно божанство било је женског рода блиско мајци или богињи плодности.
Минојски становници нису градили храмове, нити имали велике култне статуе, а чак и дела мањих димензија са религиозним темама су ретка. Ликови бујају од живота, фигуре су обојене, великих очију, а карактеристичне су и купасте сукње.
Крићани су у трећем миленијуму п. н. е. били у контаткту са Египћанима, под чијим утицајем су после 2000. п. н. е. развили писмо и градску културу. Име су добили према легентарном краљу Миносу. Минојска уметност је декоративна уметност, чије снажно осећање за живот и љубав према природи и лепоти представља супротност строгој озбиљности и постојаности египатске уметности.