From Wikipedia, the free encyclopedia
Милан Личина (Чађавица Доња, код Босанског Новог, 1917 — Јошавка Доња, код Челинца, 31. март 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| милан личина | |||
|---|---|---|---|
 Милан Личина | |||
| Датум рођења | 1917. | ||
| Место рођења | Чађавица, код Б.Новог, Аустроугарска | ||
| Датум смрти | 31. март 1942. (24/25 год.) | ||
| Место смрти | Јошавка Доња, код Челинца, НД Хрватска | ||
| Професија | студент | ||
| Члан КПЈ од | октобра 1940. | ||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||
| Народни херој од | 24. јула 1953. | ||
| Одликовања |
| ||
Рођен је 1917. године у селу Чађавица Доња, код Босанског Новог. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у оближњем селу Великој Рујишкој. Пошто је био најбољи ђак у својој генерацији, родитељи су га, на наговор учитеља, уписали у Грађанску школу у Босанском Новом. Иако је био у веома тешким материјалним условима, успео је ову школу да заврши са одличним успехом. Потом се уписао у Трговачку академију у Бања Луци, обезбеђујући, поучавањем слабих ђака, средства за школовање.[1]
Током учења Трговачке академије, приступио је омладинском револуционарном покрету. Временом је бивао све активнији, а преко школских распуста политички је деловао у родном крају. На његову иницијативу у Великој Рујишкој је основана библиотека „Сељачког кола”, око које се формирао актив напредних сељака и омладинаца. После завршетка Трговачке академије, наставио је, као ванредни студент, Високу економско-комерцијалну школу у Загребу. Године 1937. се запослио у Крушевцу, и ту остао све до 1940. године, када је отишао на одслужење војног рока.[1]
Војни рок је служио у Мостару, где га је затекао и почетак Априлског рата, 1941. године. Након брзе капитулације Југословенске војске, успео је да избегне заробљавање и да се врати у родни крај. Ту се повезао са Месним комитето КПЈ за Босански Нови, који га је укључио у припреме устанка у овом крају.[1]
Милан је око себе окупио неколико група поузданих људи из околних села, а 31. јула 1941. године је устанике повео у напад на Рудице, оглашавајући тако почетак оружане борбе у овом делу Подгрмеча. Од тада је неуморно радио на учвршћењу устаничке организације, супротстављајући се појавама колебања у време разбијања устаничког фронта од надмоћних непријатељских снага, а затим покушајима италијанског окупатора и прочетничких елемената да разбију устанак. Октобра 1941. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]
У јесен 1941. постао је заменик командира, а одмах потом и командир Новске партизанске чете. Од новембра 1941. године био је члан Среског комитета КПЈ за срез Босанска Крупа. Иако је био командир чете и члан Среског комитета учествовао је у многим оружаним акцијама и увек се налазио у првим редовима, као и у јуришима. Почетком марта 1942. године Милан је био распоређен на дужност секретара у Оперативном штабу НОП одреда за Босанску крајину. Потом је, по задатку, био упућен у Штаб Четвртог крајишког партизанског одреда, у село Јошавку, у централној Босни, где се тада на лечењу налазио рањени др Младен Стојановић, начелник Оперативног штаба НОП одреда за Босанску Крајину.[1]
Милан се у Јошавки затекао и у време четничког пуча Раде Радића у Четвртом крајишком партизанског одреда, у ноћи 1/2. априла. Одмах по добијању вести о пучу, Милан се из основне школе у Горњој Јошавки, где се налазила болница и Штаб одреда, упутио ка кући Данила Вуковића, где се налазио рањени Младен Стојановић. Када се приближио кући, Милан је видео да су четници унутра и припуцао је на њих. Када су му они одговорили ватром, Милан се повукао и у близини куће упао у четничку заседу и страдао.[1]
Читава Миланова породица је учествовала у Народноослободилачком покрету (НОП) — отац Боривој и браћа су се борили у партизанима.[1]
Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) 26. јула 1945. постхумно је одликован Орденом заслуга за народ другог реда.[2] Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
