Миладин Поповић
комунистички револуционар, партизански командант и народни херој / From Wikipedia, the free encyclopedia
Миладин Поповић (Лопате, код Лијеве Ријеке, 23. септембар 1910 — Приштина, 13. март 1945) био је револуционар, један од организатора Народноослободилачке борбе на Косову и Метохији и ослободилачке борбе у Албанији и народни херој Југославије.
миладин поповић | |||
---|---|---|---|
![]() Миладин Поповић | |||
Датум рођења | (1910-09-23)23. септембар 1910. | ||
Место рођења | Лопате, код Лијеве Ријеке, Краљевина Црна Гора | ||
Датум смрти | 13. март 1945.(1945-03-13) (34 год.) | ||
Место смрти | Приштина, ДФ Југославија | ||
Професија | студент права | ||
Члан КПЈ од | 1934. | ||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба Југославије Народноослободилачка борба Албаније | ||
Секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију | |||
Период | 25. јул 1937 — јесен 1937.[lower-alpha 1] | ||
Претходник | нико | ||
Наследник | Петар Радовић | ||
Секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију | |||
Период | септембар 1939 — 18. јул 1941.[lower-alpha 2] | ||
Претходник | Петар Радовић | ||
Наследник | Боро Вукмировић | ||
Делегат ЦК КПЈ у Албанији | |||
Период | октобар 1941 — септембар 1944. | ||
Секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију | |||
Период | 15. октобар 1944 — 13. март 1945. | ||
Претходник | Павле Јовићевић | ||
Наследник | Ђоко Пајковић | ||
Народни херој од | 12. марта 1946. | ||
Одликовања |
|
Године 1922. се са породицом преселио у Пећ, где је завршио основну школу и нижу гимназију, док је више разреде гимназије похађао је у Призрену. Након матуре, 1933. уписао је Правни факултет у Београду, где се прикључио револуционарном студентском покрету. Исте године је примљен у чланство Савеза комунистичке омладине, а наредне 1934. у чланство Комунистичке партије. Током боравка у Београду, радио је у партијској техници на издавању листа Млади комунист, због чега је почетком 1935. ухапшен. Након неколико месеци проведених у истражном затвору, био је протеран у Пећ, где је наставио са својом партијском активношћу.
У лето 1937. радио је на стварању Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, након чега је именован за његовог секретара. У јесен исте године се разболео од туберкулозе, због чега је читаву 1938. и половину 1939. провео на лечењу на Голнику. Јуна 1939. учествовао је на саветовању руководства КПЈ на Шмартној гори. Након повратка на Косово и Метохију, крајем августа исте године радио је на борби против фракционаштва, а у септембру је поново био изабран за секретара Обласног комитета за Космет. Маја 1940. организовао је демонстрације у Пећи, након чега је ухапшен и спроведен у београдски затвор „Главњачу”, одакле је пуштен због поновног погоршања здравственог стања. Августа 1940. изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, а у октобру је учествовао на Петој земаљској конференцији КПЈ.
Након окупације Југославије 1941. радио је на организовању Народноослободилачког покрета на Косову и Метохији, али је половином јула био ухапшен и интерниран у логор у Албанији. На иницијативу Обласног комитета КПЈ за Космет, а уз помоћ албанских комуниста ослобођен је из логора, након чега је у октобру 1941. именован за делегата ЦК КПЈ у Албанији са задатком да ради на окупљању комунистичких група, стварању КП Албаније и организовању ослободилачке борбе. Његовом иницијативом најпре је новембра 1941. формирана Комунистичка партија, а потом су формирани Главни Народноослободилачки одбор, Главни штаб НОВ Албаније и Антифашистичко националноослободилачко веће. Заједно са Енвером Хоџом и другим албанским комунистима, активно је радио на организовању Народноослободилачке борбе у Албанији.
Септембра 1944. на позив Врховног штаба НОВ и ПОЈ дошао је на Вис, одакле је упућен на Косово и Метохију, где је поново преузео дужност секретара Обласног комитета. У завршном периоду Народноослободилачког рата у Југославији активно је радио је на развоју народне власти на Косову и Метохији, као и масовнијем укључивању албанског становништва у Народноослободилачки покрет. Као једну од водећих личности партизанског покрета на Космету, у атентату га је 13. марта 1945. у Приштини убио албански националиста Хаки Таха.
За народног хероја проглашен је 12. марта 1945. године.