српски песник From Wikipedia, the free encyclopedia
Мирослав Мика Антић (Мокрин 14. март 1932 − Нови Сад 24. јун 1986) био је српски песник и уредник.[1] Поред књижевности, бавио се сликарством, новинарством и филмом.[2] Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду, и „Младог поколења“ у Новом Саду.[3][4]
| Мирослав Антић | |
|---|---|
 Мирослав Антић, српски песник | |
| Датум рођења | 14. март 1932. |
| Место рођења | Мокрин, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 24. јун 1986. (54 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СФР Југославија |
| Најважнија дела | Плави чуперак Војводина Мит о птици |
| Награде |  Орден заслуга за народНевенова награда |
Рођен је у Мокрину на северу Баната. Основну школу започео је у Кикинди а наставио у Панчеву.[4] Живео је у Панчевачкој Горњој вароши, где је похађао и гимназију. Са само шеснаест година написао је своје прве песме које су изашле у часопису „Младост”. ИП „Ново поколење”, 1950.године, прихватио је да одштампа прву збирку песама „Испричано за пролеће”.[5] Студије је уписао у Београду на Филозофском факултету. Живео је у Новом Саду. На дан своје смрти добио је награду која му је уручена у Скупштини Војводине.[6] Пре него што је постао познати песник бавио се разним пословима - био је морнар, радио је у луткарском позоришту.
Песник Мика Антић је у једном разговору рекао да је читао многе писце, и да су на њега сви утицали. Али је мало оних, како је говорио, који су му остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују.
У обраћању деци он каже: „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[7]
Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[8]
У периоду од 1941. до 1954. живео је у Панчеву.[9] О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[10]
Преминуо је након што се дуго лечио од канцера вилице.[11] На Новом новосадском гробљу испратило га је више од десет хиљада људи, 26. јуна 1986. године. Његова последња жеља је била да му прочитају „Бесмртну песму” и одсвирају „Пира манде коркоро” када га буду сахрањивали.[5]
Сабрана дела су му објављена у 15 томова 1998. године од стране издавачке куће „Прометеј”.
Одлуком градске скупштине Новог Сада од 2007. године, друге недеље марта у Новом Саду одржавају се „Антићеви дани”. У оквиру манифестације се додељује годишња награда „Мирослав Антић”. Награда и манифестација су изостале 2021. и 2022. године.[12]
По њему су назване школе: ОШ „Мирослав Антић” Ниш, ОШ „Мирослав Антић” Палић, ОШ „Мирослав Антић” Чукарица, ОШ „Мирослав Антић” Футог и ОШ „Мирослав Мика Антић" Панчево.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
