Мокрин

Мокрин (мађ. ) је насеље у граду Кикинди, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5.270 становника.

Мокрин
Српска православна црква
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Град	Кикинда
Становништво
— 2011.	5.270
— густина	35/
Географске карактеристике
Координате	45° 56′ 03″ С; 20° 24′ 35″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	90
Површина	148,9 2
Мокрин Мокрин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23305
Позивни број	0230
Регистарска ознака

Историја

Територија данашњег села је првобитно припадала породици Чанад (Csanád). На прво спомињање села, под старим именом Хумкреу (Humkreu), наилазимо 17. децембра 1256. године у судским списима, када је извршена деоба наследства код породице Вафа (Vaffa). Друго спомињање је из 1360. године, такође приликом деобе имања, али овај пут су то урадили синови Телегди Леринца (Telegdy Lőrinc). Каснија спомињања се наилазе такође у списима 1495, 1508. и 1549. године. У 16. веку део поседа прелази у власништво Петра Ивановића. Према попису становништва из 1557. и 1558. године, који је извршила Османско царство, у селу има 30 српских кућа.^[1]

Село носи име Мокрин од 1723. године. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се место "Мокрин" налази у Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Ту се налази поштанска камбијатура а становништво је било српско.^[2] Године 1778. село има 1.609 становника. У 20. веку село доживљава економски пораст због свог стратешког положаја (налази се на прузи Сегедин-Темишвар). Тада у селу има 1.780 кућа и 9.279 становника, од којих су 6.233 српске, 1.063 немачке и 838 мађарске националности.

Године 1839. Мокрин је царском милошћу постао варошица (Marktflecken), са дозволом одржавања три годишња вашара: 14. фебруара, 21. маја и 27. августа "по римском календару".^[3]

Пре Првог светског рата у селу је био популаран берберски занат, неки свршени бербери су одлазили чак у Париз или Лондон.^[4]

Култура и туризам

Село је познато по одржавању Туцанијаде, такмичењу у туцању фарбаним Васкршњим кокошијим јајима, која се традиционално одвија већ дуги низ година. Локално становништво тврди да су мокринска јаја мало јача од осталих.^[5] У Мокрину се сваке зиме одржава и Светско првенство у надметању гускова.^[5] У Мокрину се 24. јуна сваке године одржава Меморијал Мирослава Антића, културна манифестација која се одржава од 1987. године.^[6] У Мокрину се 26. јуна сваке године одржава „Дан Раше Попова”,^[7] културна манифестација која се одржава од 2018. године.^[8]

Овде се налазе Српска православна црква у Мокрину и Кургани Мокрина.

Демографија

У насељу Мокрин живи 4657 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Мокрин је по попису из 1987. године имао 3.070 становника. Број кућа је био 445 а породица је било 496. Број ожењених мушкараца је био 689, а неожењених је било 868. Село је те године имало 5 свештеника. Просечна величина једне породице је била 6,19 особа. По попису из 1836. године Мокрин је имао 3.272 становника, а по попису из 1850. године село је имало већ 7.194 становника. Број становника 1857. године се попео на 8.568 становника. Од тог броја национални састав становништва је био следећи : Срба је било 7.376, Немаца 1.000, Мађара 46, Јевреја 155. Површина атара села Мокрин 1797. године је износио 29.394 катастарска јутра.^[9]

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[10] Година Становника 1948. 8.369 1953. 7.984 1961. 7.924 1971. 7.328 1981. 6.567 1991. 6.300 6.238 2002. 5.918 6.092

Етнички састав према попису из 2002.‍[11]
Срби			4.940	83,47%
Роми			369	6,23%
Мађари			290	4,90%
Југословени			99	1,67%
Хрвати			20	0,33%
Македонци			15	0,25%
Црногорци			9	0,15%
Немци			9	0,15%
Бугари			8	0,13%
Румуни			7	0,11%
Муслимани			4	0,06%
Словаци			3	0,05%
Албанци			3	0,05%
Чеси			1	0,01%
Украјинци			1	0,01%
Словенци			1	0,01%
Русини			1	0,01%
Руси			1	0,01%
Буњевци			1	0,01%
непознато			12	0,20%

Становништво према полу и старости^[12]

	м			ж
?	6			6
80+	46			70
75—79	68			119
70—74	133			168
65—69	168			221
60—64	166			191
55—59	126			140
50—54	196			199
45—49	289			194
40—44	241			216
35—39	223			194
30—34	189			199
25—29	160			180
20—24	205			181
15—19	208			190
10—14	197			193
5—9	192			159
0—4	134			151
Просек :	38,5			40,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 2.123 2.145 2.274 2.257 2.212 2.326 2.079

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 427 580 361 467 134 79 21 4 3 3 2,85

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.424	737	1.480	113	93	1
Женски	2.468	445	1.476	456	87	4
УКУПНО	4.892	1.182	2.956	569	180	5

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.328	476	0	54	394
Женски	777	301	0	0	194
УКУПНО	2.105	777	0	54	588
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	22	141	51	9	65
Женски	2	7	96	18	17
УКУПНО	24	148	147	27	82
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	7	1	48	18	23
Женски	12	7	14	53	43
УКУПНО	19	8	62	71	66
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	0	0	2
Женски	8	3	0	2
УКУПНО	25	3	0	4

Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

• Павле Риђички (1805–1893), адвокат, племић
• Васа Стајић (1878–1947), филозоф, писац
• Радован Трнић (1912–1941), народни херој Југославије
• Мирослав Антић (1932–1986), песник
• Раша Попов (1933–2017), новинар
• Душан Попов

Галерија

• 
  Православна црква
• 
  Католичка црква
• 
  Зграда месне заједнице
• 
  Споменик у центру
• 
  Споменик Ради Трнићу
• 
  Спомен биста Мики Антићу
• 
  ^{Споменик Ради Трнићу}

Референце

1. „Војвођанска енциклопедија”. Архивирано из оригинала 30. 05. 2011. г. Приступљено 24. 04. 2011.
2. Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
3. "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1839. године
4. "Политика", 24. авг. 1938, стр. 11
5. https://mokrin.org/#!/details/112 Званична презентација Мокрин
6. Блиц; 30. Меморијал Мика Антић
7. Дан Раше Попова
9. Dr Antal Hegediš, dr Katarina Čobanović, Demografska i agrarna statistika Vojvodine 1767-1867, Novi Sad, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1991. godine
10. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
11. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
12. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мокринске новине
• Информације о Мокрину (језик: српски)
• Завичајни клуб Мокринчана у Новом Саду
• Изворна адреса, одакле су узети подаци за чланак Архивирано на сајту (30. мај 2011) (језик: мађарски)

Мапе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()