Мехитаристички манастир у Бечу
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мехитаристички манастир у Бечу (јерм. , Viennayi Mkhit′arean vank′; њем. [5]) један је од два манастира Јерменске католичке мехитаристичке конгрегације у Бечу, главном граду Аустрије. Главно средиште реда налази се у Сан Лацару дељи Армени у Венецији, од којег се бечки огранак одвојио 1773. године. Огранак се у почетку налазио у Трсту, а у Беч се преселио 1805. године. Послије вјековне раздвојености, оба огранка су се ујединила 2000. године. Бечки манастир је проглашен њиховом примарном опатијом.[6] Све до почетка 20. вијека био је важна научна институција. Сада садржи велики број јерменских рукописа, западнојерменских часописа, новчића и других предмета.
Мехитаристички манастир у Бечу | |
---|---|
Основне информације | |
Локација | Mechitaristengasse 2-4, Нојбау, Беч, Аустрија[1] |
Координате | 48.205653° С; 16.354447° И / 48.205653; 16.354447 |
Религија | хришћанство |
Веб-сајт | https://mechitharisten.org/ |
Архитектонски опис | |
Архитект(и) | Јозеф Корнхојзел (манастир)[1] Камило Зите (унутрашњост цркве)[2] |
Оснивање | 1811.[3] обнова: 1835.[1] |
Завршетак изградње | 1874.[4] |
Бечки мехитаристи производе биљни ликер познат као Мхитарин — популаран у Аустрији[7] — који продају у својој радњи.[8][9] Производе га од 1889. и то им је главни извор примања.[10] Остали извори прихода укључују изнајмљивање некретнина и обиласке с водичем.[8]