Металоид
From Wikipedia, the free encyclopedia
Металоиди је назив за групу елемената, чије се особине налазе између металних и неметалних особина.[1]
Металоиди имају низ металних особина - као на пример блијештећа површина и високе температуре топљења. Ипак, они имају много лошију електричну и топлотну проводљивост од типичних метала, а веће од типичних неметала, што је узрок њиховог јављања у полупроводницима.[2]
Њихове хемијске особине такође се не могу убројати ни у металне ни у неметалне: са једне стране показују неметалне особине - нпр. граде доста јаке неорганске киселине, а са друге стране показују типичне металне - показују већу тенденцију за прављење база него киселина и способни су за стварање комплексних једињења као прелазни метали. Овој групи елемената припадају: бор (), силицијум (), германијум (), арсен (), антимон (), телур (), полонијум () и астат ().