Месхетски масив

Месхетски масив је део планинског венца Малог Кавказа.^[1] Повезује Велики кавкашки гребен са североисточним делом малог Кавказа и одваја западно од источног Закавказја.^[2] Простире се око 150 km у дужини, почев од обале Црног мора у регији Аџарија па све до Боржомске клисуре на реци Кури.^[1] Укупна дужина пута од аџаријске престонице Батуми до реке Суре је 207 km. Технички, ово је најлакши начин да се путује дуж планинског подручја.^[3] Највиши врх Меписцкаро висок је 2850 m.^[3]

Месхетски масив груз.
Географске карактеристике
Највиша тачка	Меписцкаро
Ндм. висина	2.850 m
Координате	41° 50′ 27″ С; 42° 39′ 47″ И 41° 50′ 27″ С; 42° 39′ 47″ И
Географија
Месхетски масив
Државе	Грузија
Масив	Мали Кавказ

Геологија

Месхетски масив има улогу вододелнице између басена реке Риони на северу, реке Аджарисцкали на југу и реке Куре на југоистоку.^[3] Геолошки масив је сачињен од вулканских и морских седиментних стена, које су претежно конгломератне и карактерише их променљиви литолошки састав – најчешће се смењују минералне стене шисти, туфи и андезит. Готово свуда се срећу и крашке творевине.^[1] У неким деловима постоји локална магнетна аномалија. На крајње западном делу магнетна деклинација се креће од -1 до + 20 степени.^[3]

Вегетација

Месхетски масив служи као баријера за обилна испарења Црног мора. Због тога су учестале кише на западним падинама масива – од 1000 – 2500мм годишње, нарочито у јесен и зиму.^[3] Због обилних падавина расту бујне четинарске и листопадне шуме буке, граба и других врсти. На већој надморској висини, површина масива је прекривена алпским ливадама, које су у топлим временима одлични пашњаци.^[1][3]

Референце

1. Большая советская энциклопедия/Месхетский хребет
2. Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона/Месхийский хребет
3. Скиталец, сервер для туристов и путешественников/Г. И. Анохин/”Малый Кавказ”/изд.”Физкультура и спорт”/1981 г. Архивирано на сајту (23. септембар 2017)