Галерија легат Петра Добровића једна је од београдских галерија отворена у јуну 1974. године на основу уговора између супруге Петра Добровића (1890-1942), његовог сина и Скупштине града Београда. Галерија је од стране града поверена Музеју савремене уметности у Београд на управљање.
Галерија легат Петра Добровића | |
Фотографија простора галерије | |
Врста: | Државна установа |
Основана: | 1974. |
Седиште: | Краља Петра 36/4 Београд Србија |
Директор: | Марија Коларић |
Структура: |
|
Веб презентација | https://msub.org.rs/o-galeriji-petra-dobrovica Архивирано на сајту (17. јануар 2021) |
Положај и размештај
Меморијална галерија Петра Добровића се налази у улици Краља Петра 36 на четвртом спрату у Београду, у стану у којем је овај признати уметник живео и радио.
Живот и каријера дародавца
Петар Добровић (Печуј, 14. јануар 1890—Београд, 27. јануар 1942) је био познати српски сликар и политичар рођен у граду Печују, данашњој Мађарској. Један је од водећих представника модернизма југословенске уметности између два светска рата.[1]
Као представник српског колоризма, био је познат по портретима и пејзажима. У раним годинама био је импресиониста и кубиста. Писао је и ликовну критику.
Био је председник мале, краткотрајне српско-мађарске Барањско-Бајске Републике која је проглашена 14. августа 1921. Убројен је међу 100 најзнаменитијих Срба.[2]
Сликарки опус Петра Добровића налази се у самом средишту српског модернизма, а зенитни део је историографски код многих теоретичара постављен у четврту деценију прошлог века, тачније у онај део који је припадао колористичком експресионизму. Хедонистичко сликарство коме је изнад свега био привржен, одвело га је према изузетном богатству хроматске палете, колико и према блиставом светлу које се прелива у пуном интензитету преко његових платана. Велики опус Петар Добровић је оставио и у портретској уметности у коме је сачинио бројне анализе и карактеролошке студије које спадају међу највреднијим у српско уметности прве половине двадесетог века.[3][4]
О легату
Галерија обухвата легат који се састоји од 125 уметничких дела Петра Добровића, и то:
- слике у уљу на платну,
- слике у темпери,
- слике у акварелу,[5]
- слике у пастелу,
- цртеже
Поред уметничких дела, у колекцији Галерије налази се и документарни материјал о животу и делу Петра Добровића, који је обрађен и објављен захваљујући залагању уметникове супруге Олге Добровић.
Галерија „Петар Добровић“ у Београду баштини и стара се не само о Добровићевој заоставштини и опусу од 1,407 дела, већ и о 20 радова других уметника.
Године 2021. отворена је реновирана Галерија, у Улици краља Петра 36 на четвртом спрату.[6]
Каталог
Каталог колекције Галерије објављен је 1989. године.
Тематске изложбе
Од 2010. године Галерија организује годишње изложбе из опуса Петра Добровића, у виду тематских приказа дела из опуса уметника.
Галерија
- Простор галерије
- Младић (аутопортрет) са књигом, 1914.
- Јадрански предео, 1919-1920
- Портрет девојке, 1920.
- Боеми, 1927.
- Девојчица из Холандије, 1931.
- Мртва природа са Стијовићевом Евом, 1932.
- Портрет Ивана Табаковића, 1932.
- Портрет Косте Страјнића, 1935.
- Млини са брдом, 1936.
- Портрет Олге Добровић, 1938.
- Мој син Ђорђе, 1939.
- Две фигуре у башти, 1941.
Види још
Извори
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.