![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Storks_on_Tupchiboshi_Madrasa%252C_Bukhara.jpg/640px-Storks_on_Tupchiboshi_Madrasa%252C_Bukhara.jpg&w=640&q=50)
Медреса
школа или колеџ који пружа исламско образовање / From Wikipedia, the free encyclopedia
Медреса (арап. ) значи дословно „место подучавања“, „школа“.[1][2][3][4] У ужем смислу, појам означава врсту исламске високе школе.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2c/Storks_on_Tupchiboshi_Madrasa%2C_Bukhara.jpg/320px-Storks_on_Tupchiboshi_Madrasa%2C_Bukhara.jpg)
Медресе су у почетку настајале „побожним задужбинама“. Дародавац је имао право у школи насталој од његове задужбине одређивати укупан наставни програм, број ученика као и учитеља. Са медресом је настала једна исламска институција чији је изглед био одређен обједињавањем дворанама за молитву, учионицама, библиотеком и интернатом за студенте, а могле су имати духовни али и световни карактер. Библиотека је садржала, поред религиозне литературе, и текстове из подручја математике, медицине, граматике, астрономије, географије и филозофије.
Најстарије медресе су имале изражено приватни карактер. Често је део стана дараодавца служио као место подучавања. Развојем институције, медреса ускоро постаје саставни дио џамије, или се гради у њеној непосредној близини. Оснивањем медресе ал-Низамија (1066) у Багдаду у време селџучког везира Низам ал-Мулка (1018—1092) систем медреса досеже свој први врхунац и постаје путоказ за оснивање других, од државе финансираних школа. У медреси ал-Мустансирија (основаној 1234) било је дозвољено подучавање различитих праваца исламског веровања.
Као расадник арапске науке (медицине, астрономије, математике) биле су у средњем веку медресе у Кордоби, Толеду, Сикакузи, Дамаску, Медини, Самарканду и Бухари. Медреса је у Турској, по већим градовима (на Балкану у Скопљу и Сарајеву), била културни центар и, одакле су излазили касније улеме. Медреса се налазила обично уз џамије (уједно школа и интернат), а подизана је као задужбина (вакуф). Главни наставни предмет био је арапски језик, ислам, теологија, и шеријатско право, а настава је трајала 9 до 12 година. Највиши углед у муслиманском свету ужива у новије време медреса уз џамију Ал-Азхари у Каиру и медреса у Тунису.