![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/3/39/%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2587%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D1%2581%25D0%25B0_%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582_%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0.jpg/640px-%25D0%259C%25D0%25B0%25D1%2587%25D0%25BA%25D0%25B0_%25D1%2581%25D0%25B0_%25D0%25B4%25D0%25B5%25D0%25B2%25D0%25B5%25D1%2582_%25D1%2580%25D0%25B5%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0.jpg&w=640&q=50)
Мачка са девет репова
From Wikipedia, the free encyclopedia
Мачка са девет репова (итал. ) италијански је ђало хорор филм из 1971. године, редитеља и сценаристе Дарија Арђента.[4] Главну улогу тумачи троструки оскаровац, Карл Малден, а поред њега у водећим улогама су и Џејмс Франциско и Катрин Спак.[5] Музику за филм радио је познати италијански композитор, Енио Мориконе. Филм је други у тзв. Арђентовој Трилогији животиња, која је почела Птицом са кристалним перјем и завршила се са Четири муве на сивом сомоту.[6] За разлику од друга два филма из трилогије, наслов овог дела се не односи заиста на мачку, већ на број трагова које протагонисти треба да прате како би открили идентитет серијског убице.
Мачка са девет репова | |
---|---|
![]() Постер филма | |
Изворни наслов | Il gatto a nove code ИМДБ ![]() |
Жанр | хорор (ђало) мистерија |
Режија | Дарио Арђенто |
Сценарио | Дарио Арђенто |
Продуцент | Салваторе Арђенто[1] |
Прича | Дарио Арђенто Луиђи Коци Дардано Сакети[2][3] |
Главне улоге | Џејмс Франциско Карл Малден Катрин Спак |
Музика | Енио Мориконе |
Директор фотографије | Енио Мориконе |
Сценограф | Карло Лева |
Монтажа | Франко Фратичели |
Продуцентска кућа | [2] |
Дистрибутер | |
Година | 1971. |
Трајање | 112 минута |
Земља | ![]() ![]() ![]() |
Језик | италијански енглески |
Зарада | 2,4 милијарде ₤ |
Претходни | |
Следећи | |
веза |
Филм је сниман на јесен 1970, у Берлину, Торину и Риму.[7] Иако није био претерано успешан у Европи, филм је признат и хваљен у САД-у. Од премијере у Италији, зарадио је 2,4 милијарде италијанских лира.[8][9] Данас, критичари филму дају веома позитивне рецензије, па на сајту Rotten Tomatoes има оцену од 82%.[10] С друге стране, Арђенто је у књизи Сломљена огледала, сломљени умови: Мрачни снови Дарија Арђента признао да уопште није био задовољан филмом и касније га је често наводио као свој најмање омиљени филм.[11]