Марија Захарова

From Wikipedia, the free encyclopedia

Марија Захарова

Марија Владимировна Захарова (рус. ; Москва, 24. децембар 1975) је директор Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Руске Федерације[1] (портпаролка Министарства спољних послова Руске Федерације) од 10. августа 2015. године.

Укратко Марија Захарова, Надимак ...
Марија Захарова
Thumb
НадимакМашка алкашка
Пресс–алкаше
Датум рођења(1975-12-24)24. децембар 1975.(49 год.)
Место рођењаМосква, Совјетски Савез
Затвори

Биографија

Захарова је рођена у породици дипломата. Њен отац, Владимир Захаров, преселио је породицу у Пекинг 1981. године када је постављен у совјетску амбасаду.[2] Породица је напустила Пекинг 1991. када се Совјетски Савез распао и вратила се у Русију 1993. године. Њена мајка, Ирина, је историчарка уметности која је радила у московском Музеју Пушкина.[2] Године 1998. Марија Захарова је дипломирала на Факултету за међународно новинарство МГИМО, области оријентализма и новинарства. Има диплому кандидата историјских наука, што је руски еквивалент магистра историјских наука.[3]

Каријера

Од 2003. до 2005. и од 2008. до 2011. године радила је у Одељењу за информисање и штампу Министарства иностраних послова Руске Федерације. Од 2005. до 2008. била је новински секретар Сталне мисије Руске Федерације при Уједињеним нацијама у Њујорку.

Од 2011. до 10. августа 2015. године Захарова је била заменик начелника Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Руске Федерације. Њене дужности су биле организовање и вођење брифинга портпарола Министарства спољних послова, [4] организација рада званичних налога министарства на друштвеним мрежама и информативна подршка иностраним посетама министра спољних послова.

Захарова је позната по свом учешћу у политичким ток-шоу емисијама на руској телевизији и по томе што је коментарисала осетљива политичка питања на друштвеним мрежама. Она је једна од најцитиранијих руских дипломата.[5] Често се противила Џен Псаки (званична представница Стејт департмента пре 31. марта 2015).

Thumb
Захарова са Сергејем Лавровом, Џоном Керијем Керијем и Џен Псаки у Паризу, јануар 2014. године

Дана 10. августа 2015. године, наредбом Министарства спољних послова, Захарова је именована за директора Одељења за информисање и штампу.[6] Захарова је постала прва жена на овој функцији.[7]

Године 2016. изабрана је за једну од Би-Би-Си-јевих 100 жена.[8]

Захарова је 2017. године оптужила Европску унију за лицемерје због њеног другачијег понашања према сепаратистичким кризама на Криму и у Каталонији, након што је стотине људи повређенo од стране шпанских безбедносних снага спречавајући Каталонце да гласају током референдума о независности Каталоније, рекавши: „Видим и читам шта се дешава у Каталонији. А Европа ће нам нешто рећи о референдуму на Криму и заштити људских права“.[9]

Thumb
Захарова са Лавровом, Керијем и Викторијом Нуланд у јануару 2014. године

У јуну 2019, Ројтерс је известио да је Захарова „одала почаст онима који су погинули на западном фронту у Другом светском рату и рекла да Москва цени ратне напоре савезника“, додајући „Наравно да не треба претеривати. А поготово не истовремено са умањивањем титанских напора Совјетског Савеза, без којих ове победе једноставно не би било”. Захарова је изјавила: „Као што историчари примећују, искрцавање у Нормандији није имало пресудан утицај на исход Другог светског рата и Великог отаџбинског рата. То је већ било унапред одређено као резултат победа Црвене армије, углавном код Стаљинграда (крајем 1942) и Курска (средином 1943). Желело се да се сачека максимално слабљење немачке војне моћи од њених огромних губитака на истоку, док се губици смањују на западу.“[10]

Захарова је 2021. критиковала масивну војну вежбу НАТО-а под називом Defender-Europe 21,[11][12] једну од највећих војних вежби под вођством НАТО-а у Европи последњих деценија, која је почела у марту 2021. године. Укључује „скоро истовремене операције у више од 30 области за обуку“ у Естонији, Бугарској, Румунији и другим земљама.[13][14] Она је тврдила да извођењем ових вежби НАТО окупља „ударну песницу” у близини граница Русије.[11] Она је изјавила да само у 2021. години „НАТО планира седам војних вежби у Украјини. Активна фаза вежбе Defender-Europe 21, најопсежније вежбе дуги низ година, ускоро почиње у близини Украјине.“ [12]

Инвазија Русије на Украјину 2022

Дана 16. фебруара 2022, Захарова је исмејала предвиђања западних медија о непосредној инвазији Русије на Украјину када је подругљиво затражила распоред руских инвазија како би, наводно, могла да „испланира [свој] одмор“ у складу са тим.[15]

Дана 23. фебруара, дан пре руске инвазије на Украјину 2022. године, Европска унија је санкционисала њу, заједно са другим истакнутим руским медијским личностима, као „централну личност владине пропаганде“ и зато што је „промовисала распоређивање руских снага у Украјина“. Санкције укључују стављање на листу забрањених летова и замрзавање имовине.[16] Аустралија је 8. марта такође увела санкције Захаровој.[17] Захарова је 18. марта уврштена на проширену листу санкција Јапана.[18]

Контроверзе

Захарова је 13. новембра 2016. године критикована због антисемитских шала на руској државној телевизији да су резултати избора у САД резултат руске јеврејске завере, рекавши: „Ако желите да знате шта ће се десити у Америци, с ким треба да разговарате? Наравно, морате разговарати са нашим људима у Брајтон Бичу." Брајтон Бич је дом велике руске јеврејске заједнице. Такође је говорила стереотипним јеврејским акцентом.[19][20]

Захарова се 28. априла 2017. појавила на Јаху! вестима о актуелним међународним односима са Katie Couric. Када је Couric изнела извештаје о мучењу ЛГБТ особа од стране чеченске владе, Захарова је рекла да Русија води истрагу о том питању.[21]

Лични живот

Захарова се 7. новембра 2005. године удала за Андреја Макарова у руском конзулату у Њујорку.[22] Пар има ћерку Маријану,[23] рођену у августу 2010. године.[24]

Дела

  • Алешина И., Захарова М. В. (2000). „Игрушки и праздники [о традициях и обычаях китайцев]” (3) (Азия и Африка сегодня изд.): 60—63.
  • Захарова М. В. (2000). „Чуньцзе – праздник Нового года [Китай]” (6) (Проблемы Дальнего Востока изд.): 164—169.
  • Захарова М. В. (2010). „Храмовые ярмарки в современном Китае” (1) (Проблемы Дальнего Востока изд.): 136—142.

Извори

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.