From Wikipedia, the free encyclopedia
Марин Стојанов Дринов (буг. ; 20. октобар 1838 — 13. март 1906) био је бугарски историчар и филолог из периода Народног препорода који је већи део свог живота живео и радио у Русији.[1] Био је један од зачетника бугарске историографије[2] и оснивач Бугарске академије наука (тада Бугарског књижевног друштва), као и њен први председник.
Марин Дринов | |
---|---|
Датум рођења | 20. октобар 1838. |
Место рођења | Панађуриште, Османско царство |
Датум смрти | 13. март 1906. (67 год.) |
Место смрти | Харков, Руска Империја |
Образовање | Царски московски универзитет |
Рођен је у Панађуришту 1838. Отишао је у Русију 1858. године да настави школовање. Студирао је историју и филологију у Кијеву и на Московском државном универзитету, путовао је и радио у Аустрији и Италији између 1865. и 1871. Године 1869. постао је један од суоснивача и активни члан Бугарског књижевног друштва. Дринов је магистрирао и постао читалац славистике на Харковском универзитету, почевши да ради као редовни професор крајем 1876. године.
Током периода руске владе Бугарске (1878—1879) Дринов је био министар народног просветитељства и духовних послова. Учествујући активно у организацији новоослобођене бугарске државе, Марин Дринов познат је као један од аутора Трновског устава, као особа која је предложила Софију уместо Тарнова (коју фаворизују аустријске дипломате) за нову бугарску престоницу и особа која је увела стандардизовано издање ћирилице од тридесет и два слова које се користило у Бугарској до правописне реформе 1945. Одиграо је пресудну улогу у стандардизацији бугарског језика. Већ 1870. одбацио је предлог Кузмана Шапкарева за мешовиту источну и западну бугарско-македонску основу за стандардни језик, наводећи у свом чланку у новинама: „Такав вештачки склоп писаног језика је нешто немогуће, недостижно и за које се никада није чуло“.[3][4][5] Овај став Дринова критиковали су неки савремени бугарски лингвисти као Благој Шклифов.[5]
Први правопис стандардног бугарског језика, основан са одлуком министра просвете Тодора Иванчова 1899. године, приписује се Дринову. Бугарски језик је претрпео три правописне реформе: 1921, 1923 и 1945.
Врх Дринов на острву Смит, Јужна Шетландска острва, назван је по Марину Дринову.
Две награде Бугарске академије наука назване су по њему.[6]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.