Маргарета од Провансе

Маргарета од Провансе (1221 – 20. децембар 1295) је била француска краљица, супруга краља Луја IX Светог.

Маргарета од Провансе
Маргарета од Провансе
Датум рођења	пролеће 1221.
Место рођења	Форкалкје, Горњопровансалски Алпи
Датум смрти	20. децембар 1295.(1295-12-20) (73/74 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Гроб	Базилика Сен Дени
Супружник	Луј IX
Потомство	Blanche de France, Изабела од Француске, Louis of France, Филип III Храбри, John of France, John Tristan, Count of Valois, Peter, Count of Perche and Alençon, Blanche of France, Infanta of Castile, Маргарета од Француске, Роберт од Клермона, Агнеса од Француске
Родитељи	Рамон Беренгар IV од Провансе Беатриче Савојска
Династија	династија Барселона
краљица Француске
Период	1234–1270
Претходник	Бланка од Кастиље
Наследник	Изабела Арагонска, краљица Енглеске

Породица

Маргарета је рођена на пролеће 1221. године у Форкалкјеу. Била је најстарија од четири ћерки Беренгара IV од Провансе и Беатриче Савојске. Маргаретине млађе сестре биле су: Елеонора од Провансе, краљица Енглеске и супруга Хенрија III, Санча од Провансе, супруга Ричарда Корнволског и Беатриче од Провансе, супруга Карла I Анжујског. Маргарета је посебно била блиска са Елеонором^[1]. Бракови енглеског и француског краља са сестрама из Провансе ојачали су односе две земље. То је довело до склапања Париског мира из 1259. године којим је окончан вишедеценијски сукоб између династија Плантагенет и Капет^[2].

Брак

Године 1233. Бланка од Кастиље послала је једног од својих витезова како би решили проблеме са Ремоном VII од Тулуза. Витез је преговарао са Маргаретиним оцем око удаје Маргарете и француског краља. Маргарета је изабрана за краљицу због своје религијске свести, лепоте и дворског понашања. Споразум за склапање брака потписан је у Лиону. У тринаест година, 27. маја 1234. године, Маргарета се удала за седам година старијег Луја IX и тако постала краљица француске. Луј је за краља крунисан сутрадан. Луј и Маргарета уживали су у заједничком јахању и слушању музике. То је изазивало љубомору Лујеве мајке која је до своје смрти покушавала да их раздвоји^[3][4].

Учешће у Седмом крсташком рату

Луј и Маргарета у Акри током Седмог крсташког рата

Маргарета је била у пратњи свога мужа у Седмом крсташком рату. Луј је сакупио технички најопремљенију крсташку војску која је икада кренула из Европе у Свету земљу. Зиму 1248/9. Луј и крсташи провели су на Кипру^[5]. У походу је учествовала и Маргаретина сестра Беатриче. Рат је започео крсташким успехом и освајањем Дамијете 1249. године. Међутим, у бици код Мансураха краљев брат Роберт је убијен, а сам Луј је заробљен. Краљица Маргарета заслужна је за прикупљање сребра за откуп француског краља. Она је тада накратко постала прва и једина жена која је икада водила крсташки рат. У Светој земљи родила је и сина Џона Тристана^[6][7]. Хроничар Жоинвил преноси да је Маргарета показала изузетну храброст када јој је муж заробљен. Обезбедила је залихе хране за хришћане у Дамијети и наредила чувару собе да њу и новорођену бебу убије уколико муслимани освоје град. Такође је и убедила оне који су намеравали да побегну да остану и бране град.

Политички значај

Маргаретино руковођење у Светој земљи донело јој је међународни престиж по повратку у Француску. Често је посредовала у случају спорова. Бојала се амбиције Лујевог брата Карла и ојачала је везу своје сестре Елеоноре са енглеским краљем Хенријем као противтежу. Године 1254. позвала их је да проведу Божић у Паризу. Уследио је Париски мир из 1259. године. Династије Плантагенет и Капет деценијама су биле у сукобу око Војводства Нормандије. Сукоб потиче још од периода владавина француског краља Филипа II и енглеског краља Јована без Земље. Маргарета је била присутна током потписивања мира између Луја и Хенрија. Након смрти свог најстаријег сина Луја, Маргарета је своме сину Филипу наложила да положи заклетву да ће остати под њеним патронатом до тридесете године без обзира на то када се домогне власти. Маргаретине амбиције плашиле су краља Луја. Луј је затражио од папе да Филипа ослободи заклетве.

Последње године

Након смрти Луја Светог у Осмом крсташком рату, Маргарета се вратила у Провансу. Одржавала је блиске односе са својом сестром Елеонором, краљицом Енглеске. Остали су у контакту све до Елеонорине смрти 1291. године. Маргарета је умрла у Паризу, у манастиру Клариса кога је сама основала. Умрла је 20. децембра 1295. године у доби од 74 године. Сахрањена је у близини (али не и поред) мужа у базилици Сен Дени крај Париза^[8]. Њен гроб никада није био обележен спомеником тако да је његова локација непозната. То је био разлог због чега је Маргаретин гроб једина краљевска гробница која није уништена током Француске револуције. Вероватно је остала нетакнута до данас.

Деца Маргарете и Луја

• Бланка (12. јул/4. децембар 1240^[9] - 29. април 1243)
• Изабела (2. март 1241 - 28. јануар 1271) - удата за Тибалда II од Наваре
• Луј Француски (23. септембар 1243 или 24. фебруар 1244 - 11. јануар или 2. фебруар 1260) - ожењен Беренгаријом од Кастиље
• Филип III Храбри (1. мај 1245 - 5. октобар 1285) - наследио га на француском престолу
• Џон (1246/7-1248) - умро као беба
• Џон Тристан Валоа (1250-3. август 1270) - ожењен Јоландом Бургундијском
• Петар I од Аленкона (1252-1284) - ожењен Жаном од Шатијона
• Бланка - удата за Фердинанда, инфанта од Кастиље
• Маргарета Француска (1254-1271) - удата за Јована I, војводу Брабанта
• Роберт од Клермона (1256 - 7. фебруар 1317) - ожењен Беатриче Бургундијском
• Агнеса Француска (око 1260 - 19. децембар 1327) - удата за Роберта II Бургундијског

Породично стабло

16. Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне

8. Алфонсо II од Арагона

17. Петронила од Арагона

4. Алфонсо II од Провансе

18. Алфонсо VII од Кастиље

9. Санћа од Кастиље

19. Ричеза Пољска, краљица Кастиље

2. Рамон Беренгер IV од Провансе

20. Rostain II of Sabran

10. Renier of Sabran

21. Roscie, Dame of Le Caylar and Uzès

5. Гарсенда, грофица од Форкалкјеа

22. William IV of Forcalquier

11. Гарсенда, грофица од Форкалкјеа

23. Adelaide of Béziers

1. Маргарета од Провансе

24. Амедео III од Савоје

12. Хумберт III од Савоје

25. Matilda, daughter of Guigues III of Albon

6. Тома I од Савоје

26. Géraud I, Count of Mâcon

13. Beatrice of Mâcon

27. Maurette de Salins

3. Беатриче Савојска

28. Amadeus I, Count of Geneva

14. Вилијам I, гроф Женеве

29. Matilda de Cuiseaux

7. Маргарита од Женеве

30. Aimon I, Lord of Faucigny

15. Beatrix of Faucigny

31. Clemence ...

Референце

1. Howell 2001, стр. 3.
2. Sanders 1951, стр. 88.
3. Goldstone 2007, стр. 27–35.
4. Shadis 2010, стр. 17–19
5. Луј IX Свети у крсташком походу - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА
6. Joinville 1963, стр. 262–263 harvnb грешка: no target: CITEREFJoinville1963 (help)
7. Hodgson 2007, стр. 167–170
8. Robson 2007, стр. 328.
9. "Capetian Kings". Приступљено 29 September 2014.

Литература

• Goldstone, Nancy (2007). Four Queens: The Provençal Sisters who ruled Europe. New York: Viking Penguin.
• Costain, Thomas B. (1951). The Magnificent Century.
• Hodgson, Natasha (2007). Women, Crusading and the Holy Land in Historical Narrative. Boydell.
• Howell, Margaret (2001). Eleanor of Provence: Queenship in Thirteenth-Century England. Blackwell Publishers Ltd.
• Joinville; Villehardouin (1963). Shaw, M.R.B., ур. Joinville and Villehardouin: Chronicles of the Crusades. NY: Penguin Classics.
• Joinville; Villehardouin (2008). Smith, Caroline, ур. Chronicles of the Crusades. Penguin Classics.
• Murray, Jacqueline (1999). Conflicted Identities and Multiple Masculinities.
• Robson, Michael (2007). „Queen Isabella (c.1295/1358) and the Greyfriars: An example of royal patronage based on her accounts for 1357/1358”. Franciscan Studies. Franciscan Institute Publications. 65: 325—348.
• Sanders, I.J. (1951). „The Texts of the Peace of Paris, 1259”. The English Historical Review. Oxford University Press. 66 (258): 81—97.
• Shadis, Miriam (2010). Berenguela of Castile (1180–1246) and Political Women in the High Middle Ages. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-23473-7.