Маргарета I Данска

Маргарета I Данска (дан. ; 1353—28. октобар 1412) је била краљица Данске (1375—1412), краљица Норвешке (1388—1412), и регент Шведске (1389—1412). Оснивач је Калмарске уније, којом су 1397. уједињени Данска, Шведска и Норвешка.^[1][2]

Маргарета I Данска
Краљица Маргарета I Данска
Датум рођења	1353.
Место рођења	Флензбург,
Датум смрти	28. октобар 1412.(1412-10-28) (58/59 год.)
Место смрти	Флензбург,
Супружник	Хокон VI Норвешки
Потомство	Олаф II Дански
Родитељи	Валдемар IV Дански Helvig of Schleswig
Династија	Естридсона
Претходник	Олаф II Дански, Албрект Шведски
Наследник	Ерик Померански

Влада Данском и Норвешком

Ћерка је краља Валдемара IV Данског. Са десет година удала се за норвешког краља Хокона VI Норвешког, који је владао Норвешком.

После смрти Валдемара IV Данског 1375. Маргарета осигурава да њен син Улав IV буде изабран као краљ Данске. Током 1380, Улав IV наслеђује норвешки престо и полагање права на шведски престо. Маргарета је као регент у име Улава владала Данском и Норвешком.

Улав IV је умро млад 1387. године.

Маргарета се показала своје државничке способности враћајући Шлезвиг у дански посед. Претходно су Шлесвиг држали грофови Холштајна. Маргарета им 1386. враћа Шлезвиг, али под веома тешким условима. По том споразуму грофови Холштајна више нису смели да пружају уточиште побуњеничким јиландским племићима. Маргарета се после тога своју активност сконцентрисала на Шведску, где је племство устало против непопуларног краља Алберта Мекленбурга.^[3][4]

Владар Шведске и Стокхолма

У марту 1388. одржана је конференција у замку Далаборг, на којој су Швеђани прихватили Маргаретине захтеве и изабрали је као владара и сложили се да прихвате сваког краља, кога Маргарета одабере. Алберт од Мекленбурга је кренуо са плаћеничком војском, али поражен је и заробљен 24. фебруарa 1389. Маргарета је тиме постала владар са три краљевства.

Стокхолм је тада био готово потпуно немачки град и није се предавао Страх од Маргарете I Данске увлачи и Ханзу у рат. По споразуму из Линдхолма 1395, Маргарета је била дужна да ослободи Алберта од Мекленбурга, под условом да Алберт плати 60.000 марака у року од три године.

Ханза је за то време држала Стокхолм. Пошто Алберт није платио 60.000 марака на време Ханза је Маргарети предала Стокхолм. Заузврат Ханза је добила бројне трговачке привилегије.

Калмарска унија 1397.

Калмарска унија почетком 16. века

Маргарета је 1389. прогласила свог нећака Ерика Померанског краљем Норвешке. Свечано клањање будућем владару спроведено је 1396. у Данској и Шведској. Маргарета је задржала статус регента до Ерикова пунолетства. Да би уједињена краљевства још више ујединила Маргарета је сазвала три Калмарска савета током 1397. Створена унија три краљевства се назива Калмарска Унија. Ерик Померански је свечано проглашен краљем Шведске, Норвешке и Данске. Процес уједињења није спроведен онако како се надала Маргарета Данска. Скупштине три краљевине су захтевале да свака земља задржи ексклузивно право на своје територије, своје законе и обичаје и да управљају њихови властити службеници. Због тога процес уједињења није довео до потпуног стапања Скандинавије у једну државу.^[5]

Неколико година након проглашења Калмарске уније, Ерик је постао пунолетан краљ, али Маргарета Данска је остала током свог живота прави владар Скандинавије.

Пошто је то била несигурна унија Маргарета Данска је толерисала присуство службеника из сва три краљевства. Норвешка и Шведска су третиране као интегрални део данске државе.

Реформе и куповина територија

Саркофаг Маргарете Данске у катедрали Роскилд у Копенхагену

Маргарета је повратила стотине феуда под власт круне. Били су то феуди, који су отуђени током власти Валдемара IV. Реформисала је данску валуту. Заменила је сребрени новац бакарним, чиме је прикупила огромну количину сребра за краљевску ризницу. Значајан део блага је трошила за милостињу.

Откупила је острво Готланд од Алберта Мекленнбурга и Ливонијанског реда. Велики део Шлесвига је добила на исти начин. Суздржавала се од ступања у савезе, водећи највећим делом политику неутралности.^[6]

Смрт

Умрла је 28. октобра 1412. Њен саркофаг је у катедрали Роскилд у Копенхагену. Оставила је имање катедрали под условом да се у катедрали за њу редовно држе мисе. У дан данас у тој катедрали два пута дневно оглашава се звоно за краљицу Маргарету Данску.

Породично стабло

16. Кристоф I

8. Ерик V Дански

17. Margaret Sambiria

4. Кристоф II

18. John I, Margrave of Brandenburg

9. Agnes of Brandenburg

19. Јута од Саксоније

2. Валдемар IV Дански

20. Barnim I, Duke of Pomerania

10. Богуслав IV, војвода Помераније

5. Euphemia of Pomerania

22. Wizlaw II, Prince of Rügen

11. Margaret of Rügen (d. 1320)

23. Agnes of Brunswick-Lüneburg

1. Маргарета I Данска

24. Eric I, Duke of Schleswig

12. Valdemar IV, Duke of Schleswig

25. Margaret of Rügen (d. 1272)

6. Eric II, Duke of Schleswig

26. John I, војвода Саксоније

13. Elisabeth of Saxe-Lauenburg

27. Ingeborg Birgersdotter of Bjelbo

3. Helvig of Schleswig

28. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe

14. Henry I, Count of Holstein-Rendsburg

29. Elisabeth of Mecklenburg

7. Adelheid of Holstein

30. William, Count of Bronkhorst-Reckheim

15. Heilwig von Bronckhorst

31. Ermengarde of Randerode

Референце

1. „Margaret I queen of Denmark, Norway, and Sweden”. Britannica. Приступљено 25. 1. 2021.(језик: енглески)
2. „Margaret I of Denmark”. New World Encyclopedia. Приступљено 25. 1. 2021.(језик: енглески)
3. „Margaret I of Denmark (1353–1412)”. Encyclopedia. Приступљено 25. 1. 2021.(језик: енглески)
4. „Margaret I the Great (1353-1412)”. Find A Grave Memorial. Приступљено 25. 1. 2021.(језик: енглески)
5. „Queens Regnant - Margaret I of Denmark”. History of Royal Women. Приступљено 25. 1. 2021.(језик: енглески)
6. „Margaret of Denmark”. Biography. Приступљено 25. 1. 2021.(језик: енглески)

Спољашње везе