списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Мале хидроелектране Електропривреде Србије подигнуте од 1900. до 1940. су не само хидроенергетска постројења која производе струју већ и културно-историјски споменици Србије као њен светли део техничког развоја.[2] Оне данас представљају почетак модерног доба у Србији, поготову оних неколоко, најстаријих које и данас активно раде: „Хидроелектрана „Под градом“ (која је прва српска електрана која је радила по принципима Теслиних полифазних струја, само четири године након хидроелектране на Нијагари у којој је Тесла први пут применио тај принцип); затим Хидроелектрана Вучје, далеководом повезана са Лесковца, који је означио почетак преносног система у Србији); Хидроелектрана „Света Петка“; Хидроелектрана Гамзиград и Хидроелектрана Моравица, које су Лесковц, Ниш, Зајечар, и малену Ивањицу осветлиле „електриком“ још пре сто и више година.[3]
Мале хидроелектране Електропривреде Србије | |
---|---|
Јавно предузеће | |
Делатност | Енергетика |
Основано | 1991.[1] 2005. садашњи облик |
Седиште | Београд, Србија |
Веб-сајт |
Не постоји тачна дефиниција малих хидроелектрана. Португал, Шпанија, Ирска, Грчка и Белгија су прихватиле 10 MW као горњу границу инсталиране снаге за мале хидроелектране. У Италији је та граница 3 MW, у Шведској 1,5 MW, у Француској 8 MW, у Индији 15 MW.
У Европи се све више прихвата капацитет од 10 MW инсталиране снаге као горња граница, да би нека хидроелекатрана била проглашена малом. Ту границу је подржала Еврпска комисија и она је општеприхваћена у већини земаља Еврпске уније. Како је Електропривреда Србије, као будућа чланица ЕУ прихватила је овај став и све хидроелектране у њеном саставу, чија је инсталирана снага мања од 10 MW, прогласила је за мале хидроелектране (МХЕ).
Закон о водама Републик Србије је мале хидроелектране, снаге до 10 MW, сврстао у објекте за коришћење вода, односно за производњу електричне енергије, за које су прописани следећи општи услови за пројектовање и изградњу:
Мале хидроелектране изграђене у Србији од 1900. до 1940. године биле су у време пуштања у рад (неке од њих), по својој снази, највеће у Србији. Данас, се оне називају малим електранама, како је и одређено разним актима Електопривреде Србије, јер све имају инсталисану снагу испод 10 мегавата.
Овој групи хидроелектрана, које раде и данас, ЕПС посвећује велику пажњу и непрестано их ревитализује. Тиме Србија истовремено чува културну традицију градитељства и техничког развоја електрификације Србије, заснованог на принципима Теслиних полифазних струја и истовремено потврђује давно изражено опредељење да развија обновљиве изворе енергије и производи, „зелене“ киловат-сате. У обнову ових (најстаријих) хидроелектрана и још седам – подигнутих од 1948. до 1989. године, ЕПС ће у будућности уложити око 80 милиона евра, и тако снагу малих електрана у Србији повећаћати за 80 МW.
Локација | Ужице |
Држава у којој је основана | Краљевина Србија |
Оснивач | Акционарског друштва „Ткачке радионице у Ужицу”. |
Пуштена у рад | 3. маја 1899. |
Тип бране | Ниски бетонски праг |
Грађевинска висина | 4,5 m |
Водоток | Ђетиња |
Слив | Западна Морава |
Инсталисани проток | 2,3 m3/s |
Инсталисана снага | 0,36 MW |
Турбине |
|
Генератори |
|
Могућа годишња производња | 0,26 GWh |
Културно-историјски значај | Културно добро |
Због већих проблема на грађевинском делу објекта електране, уочених 2004/2005. године привремено је обустављен рад МХЕ. Токо 2007. године, а радило се и на брани, слапишту, рибљој стази и пешачком делу ка њој а саниран је и грађевински део електране. Планирано је да се у наредном периоду ремонтује генератор и да се рад електране аутоматизује.
Локација | Вучје |
Држава у којој је основана | Краљевина Србија |
Оснивач | „Лесковачко електрично друштво А. Д“. |
Пуштена у рад | 24. децембара 1903. |
Тип бране | Тиролски бочни водозахват |
Грађевинска висина | - |
Водоток | Вучјанка |
Слив | Јужна Морава |
Инсталисани проток | 1,35 m3/s |
Инсталисана снага | 0,93 MW |
Турбине | Три Pelton турбине, произвођача „J. M. Voith Heidenheim“ (1900 и 1931) |
Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens & Halske“ (1900) - снага: по 144 kW
Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens“ (1931) - снага: 640 kW |
Могућа годишња производња | 3,00 GWh |
Културно-историјски значај | Ставњена на листу „Milestone“ – светске баштине као објекат, проналазака и достигнуће од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету |
Највеће улагања у реконструкцију МХЕ „Вучје“ била су поводом обележавања стогодишњице рада. Тако је 2002/2003. године извршена ревитализација два старија агрегата и детаљно је реновиран грађевински део електране, а 2005. извршена је санација водозахвата и доводног канала.
Током 2005. године IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) уврстио је МХЕ „Вучје“ у програм „Milestone“ – листу објеката, проналазака и достигнућа од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету. Тако је МХЕ „Вучје“ постала део светске баштине из области електротехнике.
Локација | Островица — Сићевачка клисура |
Држава у којој је основана | Краљевина Србија |
Оснивач | Начелство Нишког округа |
Пуштена у рад | 24. децембара 1903. |
Тип бране | Бетонски праг у реци |
Висина | 4 метра |
Укупна снага турбина |
|
Генератори |
|
Инсталисани проток |
|
Могућа годишња производња | 3,10 GWh |
На овој хидроелектрани није било значајнијих радова, осим сређивања машинске зграде и околног дворишног простора, који су изведени поводом обележавања сто година рада електране (2003).
Локација | Гамзиградска Бања |
Држава у којој је основана | Краљевина Србија |
Оснивач | Фирма „Урош Милошевић и синови“ |
Пуштена у рад | 1. новембра 1909. |
Тип бране | Бетонска |
Грађевинска висина | 6 m |
Водоток | Црни Тимок |
Слив | Тимок |
Инсталисани проток | 4,20 m3/s |
Инсталисана снага | 0,22 MW |
Турбине | Две Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith St. Polten Ganz“ инсталисане 1909. и 1921. године |
Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siеmens-Schuckert Werke Wien“ инсталисана 1909. и 1921. - снага: по 112 kW |
Могућа годишња производња | 1,00 GWh |
Напомена | Турбина и генератор инсталисани 1909, демонтиран су 1924. године |
У кругу хидроелектране саграђен је 1992. године савремени наставно-5образовни и рекреациони објекат, за потребе одржавања пословнихи стручних скупова, одмора ирекреације радника. У дворишту хидроелектране налазе се бронзане бисте два српска великана у области електричне енергије – Николе Тесле и Ђорђа Станојевића.
Поводом јубилеја, стогодишњице рада, 2009. године на МХЕ „Гамзиград“ изведени су неопходни радови. Тада су и дограђене нове трансформаторске станице и извршено развођење високог напона.
Локација | Ивањица |
Држава у којој је основана | Краљевина Србија |
Оснивач | Акционарско електрично-индустријско друштво у Ивањици |
Пуштена у рад | 19. децембра 1911. |
Тип бране | Гравитационо-лучна |
Грађевинска висина | 17 m |
Водоток | Моравица |
Слив | Западна Морава |
Инсталисани проток | 2,50 m3/s |
Инсталисана снага | 0,16 MW |
Турбине | Francis турбина, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1911) |
Генератори | Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1911) - снага: 160 kW |
Могућа годишња производња | 1,40 GWh |
Локација | Перућац |
Држава у којој је основана | Краљевина Југославија |
Оснивач | Б. Баштанска индустријска банка |
Пуштена у рад | 12. март 1927. |
Тип бране | Ниска гравитациона преграда са бочним захватом и табластим затварачем |
Грађевинска висина | 2,1 m |
Водоток | Перућачко врело |
Слив | Дрина |
Инсталисани проток | 2,25 m3/s |
Инсталисана снага | 0,06 MW |
Турбине | Francis турбина, произвођача „Ganz Danubius Budapest“ (1927) |
Генератори | Генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Ganz“ (1927) - снага: 60 kW |
Могућа годишња производња | 0,48 GWh |
Напомена | Године 1985/86. извршена је репарација и модернизација електромашинске опреме и монтиран је генератор произвођача “Sever Subotica” |
Локација | Врање, Бесна Кобила |
Држава у којој је основана | Краљевина Југославија |
Оснивач | „Акционарско електрично друштво“ из Врања |
Пуштена у рад | 1928. |
Тип бране | Бетонска |
Грађевинска висина | - |
Водоток | Јелашнице |
Слив | Јужна Морава |
Инсталисани проток | 0,42 m3/s |
Инсталисана снага | 0,40 MW |
Турбине | Две Pelton турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1928) |
Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1928) - снаге по 200 kVA |
Могућа годишња производња | 2 GWh |
Занимљиво је да је на реци Јелашници била изграђена још једна хидроелектрана (километар и по низводно од места данашње хидроелектране), 1914. године. Према записима, радила је само 24 сата – јер је сутрадан по пуштању у погон уништена услед изненадних ратних дејстава на самом почетку Првог светског рата. Ова хидроелектрана никада није била обновљена.
Локаација | Ужице |
Држава у којој је основана | Краљевина Југославија |
Оснивач | Акционари Ткачке радионице у Ужицу |
Пуштена у рад | 1. јануара 1929. |
Тип бране | Бетонска |
Грађевинска висина | 18,9 m |
Водоток | Ђетиња |
Слив | Западна Морава |
Инсталисани проток | 2 m3/s |
Инсталисана снага | 0,32 MW |
Турбине | Две Francis турбине, произвођача „Fritz Neumeyer Johte Werk“ (1929) |
Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „AEG“ (1929) - снага: по 200 kW |
Могућа годишња производња | 1,95 GWh |
Локаација | Сићево, Сићевачка клисура |
Држава у којој је основана | Краљевина Југославија |
Оснивач | Општина Ниш |
Пуштена у рад | 1931. |
Тип бране | Бетонска |
Висина | 4 метра |
Инсталисана снага | 1,35 MW |
Турбине | Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1931 и 1938) |
Генератори | Два генератора трофазне наизменичне струје, произвођача „Siemens-Schuckert Werke Wien“ (1931) - снага: по 352 kW Један генератор трофазне наизменичне струје, произвођача „Brоwn, Boveri & Co.“ Mannheim (1938) - снага: 644 kW |
Инсталисани проток | 20 метара кубних по секунди |
Могућа годишња производња | 3,70 GWh |
Локација | Темска |
Држава у којој је основана | Краљевина Југославија |
Оснивач | Индустријалци Димитрија Младеновић Гага и Браћа С. Цекић. |
Пуштена у рад | 12. април 1940. (5. август 1940. године, када је хидроелектрана званично добила дозволу за рад.) |
Тип бране | Бетонска праг у кориту |
Висина | 5 метара |
Инсталисана снага | 0,78 MW |
Турбине | Три Francis турбине, произвођача „Ј. M. Voith Heidenheim“ (1940, 1945, 1953) |
Генератори |
|
Инсталисани проток | 4,65 метара кубних по секунди |
Могућа годишња производња | 2,50 GWh |
Назив | Локација | Водоток | Пуштена у рад | Инсталирана снага |
---|---|---|---|---|
МХЕ Соколовица | Зајечар | Велики Тимок | ||
МХЕ Исток | Исток | Исток | ||
МХЕ Овчар Бања | Овчар Бања | Западна Морава | ||
МХЕ Сељашњица | Пријепоље | Сељашница | ||
МХЕ Сокоља | Сокоља | Рибница | ||
МХЕ Сопоћани | Сопоћани | Рашка | ||
МХЕ Диканце | Диканце | |||
МХЕ Кратовска река | Прибој | |||
МХЕ Радаљска Бања | Мали Зворник | Радаљска река | ||
МХЕ Међувршје | Међувршје — Чачак | Западна Морава |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.