![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Ronnie_O%2527Sullivan_PHC_2011-1.png/640px-Ronnie_O%2527Sullivan_PHC_2011-1.png&w=640&q=50)
Максимални брејк
From Wikipedia, the free encyclopedia
Максимални брејк (енгл. ), познат и као максимум и 147, највећи је могући узастопни низ поена које играч може освојити у једној партији снукера. Максимални брејк чине убачених 15 црвених у комбинацији са 15 црних кугли (120 поена) и убачене преостале обојене кугле (27 поена).
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/eb/Ronnie_O%27Sullivan_PHC_2011-1.png/640px-Ronnie_O%27Sullivan_PHC_2011-1.png)
Први максимални брејк у снукеру је направио Џо Дејвис на егзибиционом мечу 1955. године, а за први максимум на професионалном нивоу се сматра максимум Стива Дејвиса из 1982. године који је уједно био и први максимални брејк приказан на телевизији. Први максимални брејк на Светском првенству направио је Клиф Торберн 1983. године.[1][2]
Тренутни рекордер по броју одиграних максимума је Рони О’Саливан са 15 максималних брејкова. О’Саливан такође држи рекорд и за најбржи максимум који је трајао 5 минута и 8 секунди.[3]
Могуће је направити и брејк већи од 147 уколико играч направи фаул и остави ситуацију тако да може да номинује било коју обојену куглу уместо црвене и на тај начин скупи 155 поена у низу. Ова ситуација се још ниједном није десила у професионалном снукеру.[4]