From Wikipedia, the free encyclopedia
Магнус III Босоноги (норв. ; 1073—1103, Алстер) је био норвешки краљ (1093—1103).
Магнус III Босоноги | |
---|---|
Пуно име | Магнус Улавсон |
Датум рођења | 1073. |
Место рођења | Норвешка |
Датум смрти | 24. август 1103. (29/30 год.) |
Место смрти | Алстер, Норвешка |
Супружник | Margaret Fredkulla |
Потомство | Eystein I of Norway, Sigurd the Crusader, Olaf Magnusson of Norway, Tora Magnusdatter, Harald IV of Norway, Sigurd Slembe |
Родитељи | Улав III Тихи |
Династија | Лепокоси |
Краљ Норвешке | |
Период | 1093—1103. |
Претходник | Улав III Тихи |
Наследник | Ејстејн I Магнусон, Улав Магнусон, Сигурд I Крсташ |
Савладар | Хокон Магнусон |
Био је син првог норвешког краља Улава III Тихог.
Његова владавина била је испуњена ратовима, најчешће против Шведске и Данске, као и бунама. На унутрашњем плану ово раздобље обележио је успон земљопоседничког племства до владајућег положаја [1].
Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Норвешка власт је у Ирској била ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [2].
У норвешком се друштву феудализам развијао врло слабо. Слободни сељаци-сопственици чинили су током читавог Средњег века основицу социјалног уређења Норвешке. Снага норвешке аристократије није се заснивала на експлоатацији сељаштва већ на раду робова, поморским разбојништвима и делом на трговини. Специфичност социјалног уређења Норвешке одредили су делом њени природни услови. Становништво те планинске и шумске земље с дугачком обалском линијом, дубоко испресецаном фјордовима, које је и данас крајње ретко, било је у средњем веку још ређе. Било је врло мало земље подесне за обрађивање, она је у малим парцелама лежала између брда и шума. Део становништва живео је по фјордовима, бавио се риболовом и морепловством. Из те средине полазили су смеони морнари и гусари у епохи викинга. Већи део Норвежана бавио се земљорадњом и сточарством: Особености норвешких предела одредиле су и особености њеног аграрног уређења. У њој су се сачували несумњиви трагови првобитног општинског поретка, особито упоседовању шума. Али у исто време ретке и разбацане парцеле погодне за обрађивањечиниле су сеоска насеља немогућним. Норвешки сељаци (с малим изузецима) становали су у индивидуалним имањима, често разбацаним на великом међусобном растојању, при чему су земљишта једног имања ретко била заједно већ су се обично састојала од разбацаних комада. Ти услови крајње су отежавали развитак крупног земљопоседа и организацију властелинског газдинства. Борба са суровом природом челичила је норвешког рибара и сељака, развијала у њима дух независности и вољу да се супротставе свим покушајима лишавања слободе [3].
Постојање патријархалног ропства код Норвежана допринело је образовању родовске аристократије. У Норвешкој се запажају и први кораци феудализма који су нам познати из историје других земаља. Али напред побројени услови задржавали су у Норвешкој процес феудализације [3].
Међутим, укупно гледано, изгледа да феудални систем није био доминантан у Норвешкој. Тамо су постојали племићи који су држали феуде, али је племство као целина своју моћ црпло из алодијалних земаља. Војна служба коју су племићи били дужни да врше и употреба страних титула као што је барон, витез и штитоноша, пружили су лажну феудалну представу друштва које у суштини то није било. Одсуство властеоског система било је још упадљивије. Феудалци и племићи нису имали право суђења, осим ако се не би десило да држе као феуд неку службу у краљевској управи, што је био чест случај у Норвешкој; ипак право суђења било је признато као јавна служба тако да није било везано са поседовање земље. Мада је црква, заједно са племством, уживала право пореског имунитета, прелатски поседи нису имали статус феуда [4].
Црква је искористила борбу која је избила међу претендентима на престо Хоконом Магнусоном и Магнусом Босоногим, да би повећала своје поседе и ојачала свој утицај [5]. Црква је потчинила свом утицају избор краља, почела да купи десетак од читавог становништва, стекла потпуну независност од краљевске власти у питању постављања лица на црквене положаје. У савезу са аристократијом она је тежила да потчини себи сељаштво [6].
8. Sigurd Syr | ||||||||||||||||
4. Harald III of Norway | ||||||||||||||||
18. Gudbrand Kula | ||||||||||||||||
9. Åsta Gudbrandsdatter | ||||||||||||||||
2. Улав III Тихи | ||||||||||||||||
20. Arne Arnmodsson | ||||||||||||||||
10. Torberg Arnesson | ||||||||||||||||
21. Tora Torsteinsdatter | ||||||||||||||||
5. Tora Torbergsdatter | ||||||||||||||||
22. Erling Skjalgsson | ||||||||||||||||
11. Ragnhild Erlingsdatter | ||||||||||||||||
23. Astrid Tryggvesdatter | ||||||||||||||||
1. Магнус III Босоноги | ||||||||||||||||
3. [[]] | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.