Магнетна резонантна томографија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Магнетна резонантна томографија (МРТ) (енгл. ), је радиолошка метода која се заснива на примени јаког магнетног поља и савремене рачунарске технике за обраду слике у циљу сагледавања унутрашњих структура и функционисања тела. Магнетна резонанција (МР) је један од последњих револуционарних проналазака у радиолошким дијагностичким методама. МРT се заснива на принципима нуклеарне магнетне резонанције (НМР) технике спектроскопије коју користе научници за добијање података о хемијским и физичким својствима молекула
Године 1983, Америчко удружење радиолога је, да би уклонило асоцијацију на нуклеарне реакције и атомску бомбу, а пре свега због развоја радиофобије код људи након нуклеарних катастрофа на острву Три Миље 1979. и Чернобиљу 1986, предлажеno је да се из назива нуклеарна магнетна резонанција, изостави термин нуклеарна па је у медицини НМР добила нови назив, познат као магнетна резонантна томографија.[1] Joel D.Howell експерт за историју медицине, овако износи свој став према промени назива:[2]
То је учињено због неких интереса у корист МР која се већ дуго користи за проучавање неживих објекта под именом нуклеарна магнетна резонанције („НМР“). Када је ова технологија почела да се примењује на људским бићим, назив је промењен у МР како машине са именом „нуклеарна“ не би уплашиле људе.
Нови назив омогућио је лакши продор ове технике на тржиште, међутим и даље се у пракси може наићи на примену оба термина.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/MRI.png/640px-MRI.png)