Маври
From Wikipedia, the free encyclopedia
Маври (једнина: Мавар), Мавари или Маури, је назив за исламизоване становнике северозападне Африке, већином номадске сточаре. Од њих потиче име државе Мауританије, чије северне делове настањују. Деле се на неколико племена: Трарза, Бракна, Адрар, Абакак и др.
Маври нису посебан или самодефинисан народ.[1] Енциклопедија Британика из 1911. је приметила да тај термин нема „стварну етнолошку вредност“.[2] Европљани средњег века и раног модерног периода су различито примењивали назив на Арапе и северноафричке Бербере, као и на европске муслимане.[3]
Термин је такође коришћен у Европи у ширем, донекле погрдном смислу да се односи на муслимане уопште,[4] посебно на оне арапског или берберског порекла, било да живе у Шпанији или северној Африци.[5] Током колонијалне ере, Португалци су увели називе „цејлонски Маври” и „индијски Маври” у Јужној Азији и Шри Ланки, а бенгалски муслимани су се такође називали Маврима.[6] На Филипинима, дугогодишња муслиманска заједница, која је претходила доласку Шпанаца, сада се самоидентификује као „народ Моро“, егзоним који су увели шпански колонизатори због њихове муслиманске вере.
Године 711, трупе које су углавном формирали Маври из северне Африке предводиле су Омајадско освајање Хиспаније. Иберијско полуострво је тада постало познато на класичном арапском као ал-Андалус, које је на свом врхунцу обухватао већи део Септиманије и данашње Шпаније и Португалије. Године 827, Маври су заузели Мазару на Сицилији, развијајући је као луку.[7] На крају су наставили да консолидују остатак острва. Разлике у вери и култури довеле су до вишевековног сукоба са хришћанским краљевствима Европе, која су покушавала да поврате контролу над муслиманским областима; овај сукоб је назван Реконкиста. Године 1224, муслимани су протерани са Сицилије у насеље Луцера, које су уништили европски хришћани 1300. Пад Гранаде 1492. означио је крај муслиманске владавине у Шпанији, иако је муслиманска мањина опстала све до њиховог протеривања 1609. године.[8]