Лужничка котлина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Лужничка котлина је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор у тектонском рову композитне долине–потолине Лужничке реке (дугачке 39 km), највеће десне притоке Власине, која се као део Власине и Јужнопоморавског краја налази у југоисточној Србији. Административно обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу. Средишњи део котлине налази се, на 26 km југозападно од Пирота, 23 km југоисточно од Беле Паланке, 48 km североисточно од Лесковца и 30 km од српско-бугарске границе.[1]
Лужничка котлина | |
---|---|
Дужина | 39 km |
Површина | 53,2, km2 |
Дубина | 470 - 520 m |
Области | југоисточна Србија |
Водоток | Лужница |
Као индивидуална целина и одвојен географски предео у долини реке Лужнице, површине 53.213 ha, котлина је ограничена Сувом планином (1.810 m), Руј планином (1.706 m) и Столом (1.239 m), на који се надовезују Мали (960 m) и Велики корбес (976 m). Ова по величини мала котлина карактерише се бројним хидролошким проблемима: јер иако је са најгушћом хидрографском мрежом међу котлинама источне Србије, она је водом најсиромашнија од свих котлина у источној Србији. То је последица њеног геолошког састава и рељефа, али не и падавина. Главне хидролошке карактеристике Лужничке котлине су: епигенетске клисуре, понорнице и крашка врела.
На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузима гравитациони центар Бабушница, лоцирана у средишњем делу котлине, и 52 околна насеља са својом инфраструктуром и највећим ресурсима у плодном земљишту. У оквиру реинтеграције граничних области Србије, Бугарске и Македоније, у плану је формирање еврорегије Ниш–Софија–Скопље, у чијем северном делу би се налазила Лужничка котлина.
Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Лужничка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама белопаланачком, пиротском и лесковачком котлином, са којима је повезана магистралним путем Лесковац–Власотинце–Бабушница–Пирот и регионални путевима од Бабушнице ка Белој Паланци, Гаџином Хану и српско-бугарској граници (преко Звонца).[2]