![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/RichardWagner.jpg/640px-RichardWagner.jpg&w=640&q=50)
Лоенгрин (опера)
оперско дело / From Wikipedia, the free encyclopedia
Лоенгрин ( ) је романтична опера немачког композитора Рихарда Вагнера. Премијерно је изведена 28. августа 1850. у Вајмару. Дириговао је Франц Лист.
Српска премијера је била 24. јуна 1926. у Народном позоришту у Београду.
Радња Лоенгрина је заснована на радњи средњовековне легенде о Лоенгрину, витезу Светог грала и сину Парсифала (чија је дела опевао Волфрам фон Ешенбах).
Опера је одмах доживела велики успех, иако сам Вагнер није присуствовао премијери. Након Мајског устанка у Дрездену 1849. године, Вагнер је био приморан да побегне из Немачке и пресели се у Цирих. Партитуру је послао свом добром пријатељу Францу Листу с молбом да оперу изведе у Немачкој, што је овај и учинио[1]. Опера је изведена на годишњицу Гетеовог рођења.
Неколико делова опере је постало веома познато, а нарочито чувени свадбени марш из трећег чина који се, заједно с Менделсоновим свадбеним маршем из Сна летње ноћи, свира на западним венчањима још од 1858. када је коришћен на венчању принцезе Викторије и будућег немачког цара Фридриха III. Упркос томе, многи љубитељи Вагнера ову оперу одбацују као сентименталну и старомодну[1], али постоје и књижевни аналитичари (попут психоаналитичара Ота Ранка, ученика и колеге Зигмунда Фројда) који верују да ова опера има много дубљи смисао него што јој се приписује[1].