Личко средогорје

Личко средогорје (лат. ) планински је ланац у средишњем дијелу Лике и чини низ узвишења које се пружају паралелно с Велебитом. Заједно са Велебитом, Малом Капелом и Пљешевицом чине Личко горје или Личку висораван.

Личко средогорје
Поглед на Троуру из Горње Плоче
Географске карактеристике
Највиша тачка	Камена гора
Ндм. висина	1.268 m
Координате	44° 35′ 34″ С; 15° 31′ 24″ И 44° 35′ 34″ С; 15° 31′ 24″ И
Географија
Личко средогорје
Државе	Хрватска
Регије	Личко-сењска жупанија
Област	Лика
Масив	Динарске планине
Група	Личка висораван

Поглед на планине Троуру и Комачу (лијево) из Комића

Географски положај

Личко средогорје је источнији копнени наставак Сењског била и пружа се као паралелни ланац између Велебита и Мале Капеле, од Грачаца до Кутерева. Југозападно од њега лежи Грачачко и Личко поље, а на сјевероисточној страни прама Капели и Пљешевици су Гацко, Кореничко и Крбавско поље. Дуж тог средогорја је нанизано десетак подједнаких чуњастих врхова око 1.200 м, окружених кланцима и бројним пониквама као изразити мрежасти крас.^[1]

Врхови

Врхови Личког средогорја:^[1]

• Камена гора 1.268 м, највиши врх Личког средогорја, код мјеста Бунић
• Црни врх или Голо Трло 1.245 м
• Палеш 1.239 м
• Троврх или Троура 1.234 м, између Комића и Горње Плоче
• Стипанов Грич 1.233 м
• Јеловинац или Јелов Венац 1.215 м
• Јеловура 1.178 м

Врхови су већином стрми и стјеновити, углавном зарасли шумом и непроходни.

Одлике

Личко средогорје је грађено од кречњака, некадашњег морскога дна, и због тога је пуно шупљина, пећина и јама. Издигло се као и цијели Динариди сударањем Јадранске микроплоче, која се одвојила од Афричке, са Евроазијском. Средогорје је размјерно топлије од сусједне Капеле и Пљешевице, с елементима јужних утицаја и фенске климе. Флора средогорја је још богатија од сусједне Мале Капеле са око 1.040 врста, а има и посебних ендема, као што су , и друге.^[1]

Извори

1. „Личко горје”. Лика у срцу. Приступљено 31. 10. 2012.^{[мртва веза]}

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе