Кућа поред гробља
From Wikipedia, the free encyclopedia
Кућа поред гробља (итал. ) италијански је натприродни сплатер хорор филм из 1981. године, редитеља Луча Фулчија, са Катрионом Макол, Паолом Малком, Анијом Пјерони и Ђованијем Фрецом у главним улогама. Представља трећи и последњи део Фулчијеве трилогије Седам капија пакла, као и тематски наставак филмова Град живих мртваца (1980) и Изван (1981). Радња прати серију убистава која се одигравају у уклетој новоенглеској кући, чији зидови крију застрашујућу тајну.
Кућа поред гробља | |
---|---|
Изворни наслов | Quella villa accanto al cimitero ИМДБ 6,1/10 (14 297 гласова) |
Жанр | хорор |
Режија | Лучо Фулчи |
Сценарио | Дардано Сакети Ђорђо Мариуцо Лучо Фулчи[1] |
Продуцент | Фабрицио де Анђелис |
Прича | Елиза Ливија Бриганти[1] |
Главне улоге | Катриона Макол Паоло Малко Анија Пјерони Ђовани Фреца Дагмар Ласандер |
Музика | Волтер Рицати Алесандо Блонкстејнер[2] |
Директор фотографије | Серђо Салвати[1] |
Сценограф | Масимо Лентини |
Монтажа | Винченцо Томаси[3] |
Продуцентска кућа | [1] |
Дистрибутер | |
Година | 1981. |
Трајање | 86 минута[4] |
Земља | Италија[5] |
Језик | енглески италијански |
Буџет | 600 милиона лира |
Зарада | 1,408 милијарди лира |
Претходни | |
веза |
Као и у претходна два дела, главну улогу тумачи Катриона Макол, иако је њен лик поново промењен. Поред ње, од споредних глумаца из претходних делова враћају се Ђанпаоло Сакарола и Карло де Мејо, али су и њихови ликови промењени. Према Фулчијевим речима, филм је инспирисан делима Хауарда Филипса Лавкрафта, док је сценариста Дардано Сакети инспирацију нашао у новели Окретај завртња аутора Хенрија Џејмса.[4][6]
Филм је сниман на више локација у Бостону, Масачусетсу и Риму, у периоду од марта до маја 1981, са буџетом од приближно 600 милиона италијанских лира.[4] Премијерно је приказан 14. августа 1981. у Торину.[1][7] Са зарадом од преко 1,4 милијарде лира постао је Фулчијев комерцијално најуспешнији хорор филм из периода 1980-их.[2][8] Добио је претежно позитивне оцене критичара, али слабије од претходна два дела. Италијански критичари су га у више наврата поредили са Франкенштајном и Исијавањен.[5][9][10]