Културна антропологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Културна антропологија је дисциплина унутар антропологије чији је предмет културна и друштвена средина људи и њен утицај на човеково понашање и мишљење. Она посебно проучава културне и друштвене институције, норме и обрасце понашања, начине живота, стилове подизања деце, затим магијске и религиозне обичаје и обреде, као и норме, вредности, мишљења и веровања који су типични за дату културу.[1] Назива се још и социо-културна антропологија, која културну варијацију доживљава као подскуп постављене антрополошке константе. Аналоган термин социокултурна антропологија укључује културне и друштвене антрополошке традиције.[2]
Антрополози су истакли да се кроз културу људи могу прилагодити свом окружењу на негенетски начин, тако да ће људи који живе у различитим срединама често имати различите културе. Велики део антрополошке теорије настао је у уважавању и интересовању за напетост између локалног (посебних култура) и глобалног (универзална људска природа, или мрежа веза између људи на различитим местима/околностима).[3]
Културна антропологија има богату методологију, укључујући посматрање учесника (често се назива теренским радом јер захтева да антрополог проведе дужи временски период на локацији истраживања), интервјуе и анкете.[4]