Краљевина Угарска (1526—1867)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевина Угарска (лат. , , мађ. ) је у раздобљу од 1526. до 1867. године била саставни део Хабзбуршке монархије, односно Аустријског царства (након 1804. године). Овај период у историји Угарске започео је након Мохачке битке (1526),[1] а трајао је све до склапања Аустро-угарске нагодбе (1867). Током овог раздобља, Угарском су владали краљеви из династије Хабзбурга. У првом делу овог периода, односно током већег дела 16. и 17. века, многа подручја Краљевине Угарске била су под турском влашћу, а у то време су посебан положај стекле Кнежевина Трансилванија и Горња Угарска. Током 18. века, након протеривања Турака, хабзбуршке власти су спровеле низ политичко-административних и друштвено-економских реформи, чиме је у Угарској створена централизована земаљска администрација. Крајем 18. и током прве половине 19. века, угарски политички прваци су повели борбу за стицање веће самоуправе у однос на Беч, што је на крају довело до избијања Мађарске револуције (1848-1849). Иако је била угушена силом, мађарска побуна је означила прекретницу у борби за стицање земаљске самоуправе, што је и остварено 1867. године, склапањем аустро-угарске нагодбе.
Краљевина Угарска | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1526—1867. | |||||||||
Краљевина Угарска у Хабзбуршкој монархији | |||||||||
Главни град | Братислава (1536), Пешта-Будим (1784) | ||||||||
Регија | средња Европа | ||||||||
Земља | Хабзбуршка монархија | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | бивша покрајина | ||||||||
Историјска ера | нови век | ||||||||
• Успостављено | 1526 | ||||||||
• Укинуто | 1867. | ||||||||
|