Краљевачки мостобран
From Wikipedia, the free encyclopedia
Краљевачки мостобран, или Мостобран Краљево ( ), назив је за одбрамбену операцију немачких снага у захвату Западне Мораве од 15. октобра до 29. новембра 1944. Ову операцију немачка Команда Југоистока (Група армија Ф) предузела је у циљу заштите последњег преосталог пута за извлачење Групе армија Е са југа, који је водио ибарским правцем од Косовске Митровице на север. Слабост и изложеност маршевског правца Групе армија Е били су предмет посебне бриге и пажње немачких штабова.
Краљевачки мостобран | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() Народноослободилачка војска Југославије ![]() Црвена армија |
![]() Немачки Вермахт | ||||||
Команданти и вође | |||||||
командант Трећег украјинског фронта маршал Фјодор Толбухин командант Главног штаба Нов и ПО за Србију генерал Коча Поповић | генерал пешадије Фридрих Вилхелм Милер ( ) | ||||||
Укључене јединице | |||||||
Четрнаести корпус НОВЈ Друга пролетерска дивизија Седамнаеста дивизија НОВЈ | Корпусна група Милер | ||||||
Јачина | |||||||
40.000 бораца крајем октобра (20.500 бораца НОВЈ[1]) 80.000 бораца половином новембра (60.000 бораца НОВЈ[1]) | 23.530 бораца 6. новембра[2] |
У циљу заштите ове стратешки вашне позиције, немачка Команда Југоистока образовала је Корпусну групу Милер састављену од делова разних јединица, која је непрекидно појачавана. Према њој, на овом правцу биле су ангажоване снаге 64. (касније 68.) корпуса Црвене армије, Друге пролетерске и Седамнаесте дивизије, и Четрнаестог корпуса НОВЈ.
Будући да се команда Црвене армије определила да тежиште њеног наступања буде на другом месту, у Барањи, совјетско-југословенске снаге на Краљевачком мостобрану нису располагале довољним снагама за његово уништење. И поред повремено жестоких борби, упорном одбраном Корпусна група Милер успела је да одржи Краљевачки мостобран довољно дуго да обезбеди извлачење главнине Групе армија Е из Косовске Митровице преко Рашке за Нови Пазар. Након извршења овог задатка, главнина Групе армија Е наставила је пробој кроз Санџак, а Корпусна група Милер, инкорпорирана у 34. корпус, орбанизовано се повлачила према долини Дрине, као задатој линији фронта. Потискујући њене заштитнице, снаге НОВЈ су 29. новембра 1944. ослободиле Краљево, 3. децембра Чачак, а 16. децембра Ужице, овладавши целокупним простором мостобрана. Оштре борбе наставиле су се у доњем току Дрине.