![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/K.irechek.jpg/640px-K.irechek.jpg&w=640&q=50)
Константин Јиречек
From Wikipedia, the free encyclopedia
Константин Јозеф Јиречек (чеш. ; Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.
Константин Јиречек | |
---|---|
![]() Константин Јиречек, чешки историчар | |
Датум рођења | (1854-07-24)24. јул 1854. |
Место рођења | Беч, Аустријско царство |
Датум смрти | 10. јануар 1918.(1918-01-10) (63 год.) |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Поље | историја |
Ученици | Јован Радонић Станоје Станојевић Владимир Ћоровић |
Познат по | „Историја бугарског народа” „Историја Срба” |
За позив историчара, према породичној традицији Јиречека и Шафарика се определио и спремао још од ране младости. У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом „Историја бугарског народа” (1876) стекао је светску славу.
Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији.
У периоду 1879—1884. унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете те земље.
На Универзитету у Прагу радио је као доцент за географију и историју југоисточне Европе (1878—1879) и као професор опште историје, с посебним акцентом на историју Словена и историју Балкана (1884—1893). На Универзитету у Бечу, где је на иницијативу Ватрослава Јагића водио новоформирану катедру за словенску филологију и науку о старинама (1893—1918), између осталих, студенти су ми били познати српски историчари Јован Радонић, Станоје Станојевић и Владимир Ћоровић.
Његово животно дело „Историја Срба”, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.