![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Fondos_archivo.jpg/640px-Fondos_archivo.jpg&w=640&q=50)
Архив
агенција или институција одговорна за чување и саопштавање записа одабраних за трајно чување / From Wikipedia, the free encyclopedia
Архив (архива) је установа која прикупља, сортира, чува, обрађује и издаје писане, штампане, звучне, филмске и дигиталне документе државних органа, друштвених организација, јавних институција, јавних радника, и значајнијих личности и организација. Ово се ради да би се омогућила употреба документације у истраживачке и друге сврхе. С обзиром на функцију, архиви могу бити општи и специјални (посебне тематике). Под појмом архив понекад се сматра и чување документације за појединачне или потребе организација.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/93/Fondos_archivo.jpg/640px-Fondos_archivo.jpg)
Архив је акумулација историјских записа – у било ком медију – или физички објекат у коме се налазе.[1] Архиви садрже примарне изворне документе који су се акумулирали током живота појединца или организације и чувају се да би показали функцију те особе или организације. Професионални архивисти и историчари генерално схватају архиве као записе који су природно и нужно настали као производ редовних правних, комерцијалних, административних или друштвених активности. Они су метафорички дефинисани као „секреције организма“,[2] и разликују се од докумената који су свесно написани или створени да би пренели одређену поруку потомству.
Уопштено говорећи, архиви се састоје од записа који су одабрани за трајно или дугорочно чување на основу њихове трајне културне, историјске или доказне вредности. Архивски записи су обично необјављени и скоро увек јединствени, за разлику од књига или часописа за које велико број идентичних примерака може постојати. То значи да се архиви прилично разликују од библиотека по својој функцији и организацији, иако се архивске збирке често могу наћи у библиотечким зградама.[3]
Лице које ради у архивима назива се архивар. Проучавање и пракса организовања, чувања и омогућавања приступа информацијама и материјалима у архивима назива се архивистика. Физичко место складиштења може се назвати архивом (уобичајеније у Уједињеном Краљевству), архивима (чешће у Сједињеним Државама) или репозиторијумом.[4][5]
Рачунарску употреба термина „архив“ не треба мешати са значењем термина у евиденцији.