југословенски филм из 1980. године у режији Слободана Шијана From Wikipedia, the free encyclopedia
Ко то тамо пева је српски филм снимљен 1980. године у режији Слободана Шијана, према сценарију Душана Ковачевића. Главне улоге тумаче Павле Вуисић, Драган Николић, Данило Бата Стојковић, Александар Берчек, Неда Арнерић и Миливоје Томић. Радња прати групу путника који путују аутобусом до Београда 1941. године, током последњих дана Краљевине Југославије, непосредно пред почетак Априлског рата.
Ко то тамо пева | |
---|---|
Изворни наслов | Ко то тамо пева |
Жанр | комедија |
Режија | Слободан Шијан |
Сценарио | Душан Ковачевић |
Продуцент | Милан Жмукић |
Главне улоге | Павле Вуисић Драган Николић Данило Бата Стојковић Александар Берчек Неда Арнерић Миливоје Томић |
Музика | Војислав Костић |
Сценограф | Вељко Деспотовић |
Сниматељ | Божидар Николић |
Монтажа | Љиљана Лана Вукобратовић |
Продуцентска кућа | Центар филм |
Година | 1980. |
Трајање | 90 минута |
Земља | СФРЈ |
Језик | српскохрватски |
Буџет | 180.000 немачких марака[1] |
Награде | Пула: Златна арена Златан венац часописа „Студио“ Награда часописа „Младост“ Врњачка Бања: Прва награда Ниш: „Цар Константин“ Кан: Награда публике Монтреал: Гран при Панама: Гран при Саламанка: Гран при Ротердам: Гран при Вевеј: Специјално признање жирија Манхајм: Награда католичког жирија |
веза |
Дотрајалим аутобусом фирме „Крстић и син”, за Београд креће група путника. Свако од њих има неодложне разлоге да што пре стигне у престоницу. Пролеће је 1941. Дан уочи немачког напада на Југославију. Аутобус креће из забити.
Због непредвиђених околности путовање ће се одужити, иако је полазна станица од Београда удаљена свега стотинак километара. На путу, путници се свађају и сукобљавају због рата у Европи. Наговештај будуће катастрофе се наслућује. Стари, растурени аутобус са својим необичним и помало откаченим путницима комична је слика једне епохе у распадању, крај једног света који ће нестати у пламену и експлозији.
И поред почетне нетрпељивости, путници се на крају уједињују, из чега ће произићи отворено насиље над два Рома музиканта.
Глумац | Улога |
---|---|
Павле Вуисић | Кондуктер Крстић |
Драган Николић | Шлагер певач |
Данило Бата Стојковић | Брка |
Александар Берчек | Мишко Крстић, кондуктеров син |
Неда Арнерић | Млада |
Миливоје Томић | Алекса Симић, бивши војник другог пешадијског гвозденог пука |
Ташко Начић | Ловац |
Боро Стјепановић | Ћелави |
Славко Штимац | Младожења |
Миодраг Костић | Старији музикант |
Ненад Костић | Млађи музикант |
Бора Тодоровић | Ожалошћени |
Слободан Алигрудић | Поручник |
Петар Лупа | Поп |
Љубомир Ћипранић | Каплар Рајковић |
Станојло Милинковић | Орач |
Милован Тасић | Орачев син који буши гуму |
Ђенадија Рогић | Старица у црној одећи |
Овај филм је инспирисан истинитим догађајем јер је заиста историјска чињеница да је тај аутобус долазио тог дана и да су његови путници били сличних судбина, решени да стигну у Београд.
Плакат за филм израдио је загребачки дизајнер Мирко Илић на позив Слободана Шијана. Након 26 година, Шијан је овим речима прокоментарисао плакат:
Виталност лошег укуса не треба потцењивати. Као пример дозволите ми лично искуство — постер за филм „Ко то тамо пева“. Сада већ далеке 1980. године, позвао сам младог дизајнера из Загреба, Мирка Илића, да направи постер за филм, што је он и урадио — направио је модеран плакат који и данас изгледа моћно. На приказивању овог филма у Француској, годину дана касније, директорка фестивала узбуђено ми је истргла плакат из руку, и касније ми је послала разгледницу постера, урамљеног, како виси на зиду у њеној дневној соби. Међутим, продуценти филма никада нису били задовољни овим модерним дизајнерским решењем, и двадесет година касније, док су припремали DVD издање овог филма, коначно су изгурали своје „геџованско“ решење дизајна омота. Без обзира на чињеницу да им је филм, умотан у Илићев дизајн, донео невиђену количину новца, нису могли да се смире све док нису изразили свој кичерски сензибилитет и поделили га с публиком. Да, истрајност лошег укуса и лошег дизајна у нашем окружењу не треба потцењивати.
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911−1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Ко то тамо пева.[10]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.