Кнежевина Ахаја

За друге употребе, погледајте Ахаја (вишезначна одредница).

Кнежевина Ахаја или Ахајска кнежевина је била једна од латинских држава насталих на простору Византије после крсташког заузећа Цариграда 1204. године. Обухватала је област данашњег Пелопонеза који су у име краља Солуна Бонифација Монфератског (1204—1207) заузели током 1205. године Вилијем Шамплит (1205—1209) и Готфрид Вилерден (1209—1228). Освајање Пелопонеза је завршено 1248. године покоравањем словенских племена на планинини Тјагет и лучког града Монемвасије.

Кнежевина Ахаја
Грб
Географија
Престоница		Андравида (1205—1249) Мистра (1249—1261)
Друштво
Службени језик		француски (званични), грчки (народни)
Религија		Католицизам, Православље (народна)
Облик државе		Монархија
Историја
Догађаји
— Основана		1205
— Ушла у састав деспотовине Мореје		1432
Земље претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Византија	Византија

Свој врхунац кнежевина достиже под Вилијемом (1246—1278) који подиже Мистру и у њу премешта своју престоницу, али након пораза у Пелагонији 1259. године мора да је преда 1262. године Михајлу Палеологу (регент 1259—1261, цар 1261—1282), чиме је отпочело поновно византијско присуство на Пелопонезу.

Током 14. века држава је запала у кризу унутрашњим сукобима око власти који су своју кулминацију достигли уласком Каталонаца у сукобе. Током тих унутрашњих борби, византијски поседи су се полако ширили на рачун ахајских кнежева, да би 1430. године морејски деспот Тома Палеолог (1428—1460) уз подршку своје браће Константина (удеони деспот 1428—1443, врховни деспот 1443—1449, регент 1423—1424. и 1437—1440, цар 1449—1453) и Јована (савладар 1421—1425, цар 1425—1448) скршио моћ последњег кнеза Центурионеа (1404—1432) који му је према мировном уговору предао остатке своје државе као мираз његове ћерке и наследнице којом се Тома оженио, тако да је после његове смрти 1432. године и последњи остатак некадашње латинске државе прешао у посед Византинаца.

Владари Кнежевине Ахаје

• Вилијам Шамплит (1205—1209)
• Готфрид Вилерден (1209—1228)
• Готфрид Вилерден (1228—1246)
• Вилијам Вилерден (1246—1278)
• Карло Анжујски (1278—1285)
• Карло Анжујски (1285—1289)
• Изабела Вилерден (1289—1307)
  • Флоранс од Еноа (1289—1297)
  • Филип Савојски (1301—1307)
• Филип Анжујски (1307—1313)
• Матилда од Еноа (1313—1318)
  • Луј Бургундијски (1313—1316)
• Јован Анжујски (1318—1333)
• Роберт (1333—1364)
  • Катарина Валоа (1333—1346)
• Марија Бурбон (1364—1370)
  • Филип Анжујски (1364—1373)
• Јована I Напуљска (1373—1376)
• Жак од Бауа (1381—1383)
• Карло Анжујски (1383—1386)

Власт каталонске дружине од 1386. до 1396.

• Петар од Светог Суперана (1396—1402)
• Марија Цакарија (1402—1404)
• Центурионе II Цакарија (1404—1432)

Види још

• Први пад Цариграда
• Крсташке државе
• Морејска деспотовина

Литература

• Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5.
• Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. expanded изд.). Cambridge University Press.
• Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. изд.). Cambridge University Press.
• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
• Поповић, Радомир В.; Перовић, Давид, ур. (2005). 950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион. Београд: Православни богословски факултет.