From Wikipedia, the free encyclopedia
Кишкуншаг (мађ. , лат. , срп. )[1]) је историјска и географска регија у Мађарској која се налази у садашњој Бачко-кишкунској жупанији између Калоче и Сегедина. Његова територија је износила 2.423 km². Као и други историјски европски региони који се зову Куманија, назван је по Куманима (мађ.: Кунок−Kunok), историјски веома значајном номадском племену.
Данас се тај предео назива и велики пејзаж или Кишкунашки пејзаж и налази се у Великој равници, у мађарском делу између Дунава и Тисе, јужно од Будимпеште до северно од Сегедина. Малу Куманију су населили Куни (Кумани) у 13. и 14. веку.
Током 1820-их, дански географ Конрад Малте-Брун забележио је постојање чак 33.000 становника у Нађкуншагу, од којих је 8.400 живело у Карцагу (пише се Kardzag). Такође је проценио да је Кишкуншаг, који се састоји од „две долине“, била дом за 42.000 људи, са приближно истим бројем Јаса који живе у истоименој области.[2] Он бележи површину Нађкуншага као 20 мађарских миља, што је отприлике 160 квадратних километара, он је проценио да Кишкуншаг и Јасигија имају приближно 320 односно 150 квадратних километара.[3]
Кишкуншаг се налази на пешчаном гребену између река Дунава и Тисе, између Пештанске и Бачке равнице. У поређењу са две реке, подручје се налази 30-50 метара више, које је углавном створио древни Дунав. Јер некада Дунав није текао данас виђеном линијом, већ у правцу северозапад-југоисток, стварајући тако обимни алувијални конус. На врху овог пешчаног гребена, висина прелази 130 метара надморске висине. Овај податак је значајан из разлога што се у овом делу река Тиса налази на 80 метара надморке висине а долине поред Дунава на 90 метара надморске висине.
Земљиште подручја су углавном песковита или слана, али има и ливадских земљишта. Средина Кишкуншага, највиши терени, су најнепродуктивнији, јер ту доминира песак који је под утицајем ветра стварао пешчане дине. На граници Филепхазе налазе се и две пешчане дине које су углавном остале у свом изворном облику (пешчане дине Филппхазе).
Несташица воде, која се повећава од 1980-их, велики је проблем на селу, а индекс аридности је веома висок. Језеро Кондор код Сабадсалаша, језеро Мадараш у Ладанибенеу или језеро Њир код Лајошмизеа су потпуно нестали. Већ су објављене студије према којима ће део Кишкуншага постати један од полупустињских предела Европе. Изградња канала Дунав-Тиса преко Кишкуншага ради се већ 300 година како би се због несташице воде направио пловни пут између Дунава и Тисе.
Регион је добио име по Куманима који су се на њеној територији населили након најезде Татара, и по самосталној административној јединици (област Јаскун) организованој након престанка турског потчињавања (која је постојала до 1876). Њено средњовековно становништво је ојачало у 16. веку и развило високу сељачку културу.[4] Покоравање је изазвало уништење, бекство и масовно мешање становништва. Почетком 18. века постојало је само пет већих локалитета: Кишкунлацхаза, Кунсентмиклош, Сабадсалаш, Филепсалаш и Кишкунхалаш. Реколонизација пустара Кишкуншага укључивала је римокатоличко становништво Јасшага до 19. века (Кишкунфелеђхаза, Кишкундорожма), поред реформатског становништва некадашњих куманских реликвија и других досељеника из Источне Трансданубије. У Фелсо-Кишкуншагу, насеља јасшког порекла су Керекеђхаза, Ладањбене, Лајошмиже, Кочер и Јаскарајене.[5] Нарочито после „Јаскунске редемпције” (1745) брзо су ојачале његове пазаришне заједнице, у којима је екстензивно држање стоке омогућено системом закупа на отвореном, делом као последица тога, коришћен је систем насеља са баштама за смештај.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
