Кајмакчалан

Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе са 2.521 m надморске висине, на граници Северне Македоније према Грчкој (Мариово). Сачињен је од гнајса и гранита, а познат је као поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог свјетског рата 1916. године. На њему је подигнута спомен капела где се налази и урна, у којој је (било)^[1] сахрањено срце доктора Арчибалда Рајса. Јужно од капеле стоји и костурница српских војника, освећена 12. јула 1935,^[2] у којој се налазе остаци палих бораца, доста костију је лежало на брду и годинама након битке.^[3]

Кајмакчалан
Спомен капела палим борцима на врху Кајмакчалана
Географске карактеристике
Координате	40° 55′ 52″ С; 21° 47′ 21″ И 40° 55′ 52″ С; 21° 47′ 21″ И
Географија
Кајмакчалан
Државе	Северна Македонија  Грчка

Делегација Републике Србије први пут је посетила Кајмакчалан 2014. године.^[4]

Обнова

На стогодишњицу (2016) Србија је обновила капелу и костурницу. Капела је добила нови кров, крст је поново исправљен. Фасада и костурница су префарбани.

Галерија

• 
  Кајмакчалан 1930. године
• 
  Звоно код капеле
• 
  Урна Арчибалда Рајса
• 
  Бугарско митраљеско гнездо
• 
  Костурница српских војника који су пронађени касније
• 
  Костурница
• 
  Костурница
• 
  Капела 2008. године

Види још

• Освајање Кајмакчалана
• Осматрачница српске врховне команде на Кајмакчалану
• Српско војно гробље у Битољу (Северна Македонија)
• Српско војничко гробље у Скочивиру (Северна Македонија)
• Кајмакчалану у походе
• Маријово
• Старков Зуб

Референце

1. Срце је нестало током бугарске окупације територија Краљевине Југославије у Другом светском рату.
2. „Политика”, 12. јул 1935
3. „Политика”, 17. јул 1940
4. Кајмакчалан: Срби не умеју и неће да живе без слободе („Вечерње новости“, 1. октобар 2014)

Литература

• Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
• Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
• Поповић, Никола Б. (2000). Срби у Првом светском рату 1914—1918. Нови Сад: Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа.

Спољашње везе

• Траг: Капија слободе