Каплан Буровић (алб. ; Улцињ, 8. август 1934 — Женева, 11. август 2022[1]) био је српски албанолог, књижевник, публициста и истраживач. Почасни је члан Академије наука и уметности интелектуалаца.
Каплан Буровић | |
|---|---|
| Датум рођења | 8. август 1934. |
| Место рођења | Улцињ, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 11. август 2022. (88 год.) |
| Место смрти | Женева, Швајцарска |
Буровићи су били угледни житељи Пераста (католици) али су их Аустријанци протјерали.[2] На посјед конте Буровића у Лепетанима, су се населили преци Лазара Томановића.[3] Било је потомака Буровића и у Tребињу с презименом Ресулбеговићи. Један Буровић из Пераста се исламизовао, и његови потомци се дијела на оне који су задржали, и који су промијенили презиме. Син Милоша Буровића звао се Ристо. Милош се назвао Мехмед, а син Ристо је постао Ризван ага Буровић. Ризванов син је одбацио презиме Буровић и узео Ризванагић, касније Ризванбеговићи. Један од Ризванебеговића из Херцеговине је с Његошем попио крв у Дубровнику и побратимили су се. Један од потомака Ризванагића је узео ново презиме, по оцу Ресул бегу, Ресулбеговић, јер су бегови изнад ага. Међу њима је најславнији Осман-паша Ресулбеговић.[4] Буровићи муслимани су углавном у Старој Рашкој (село Читлук), у Италији су постали Италијани, а у Чајничу су православни Срби.[5] У Улцињу је презиме Ресулбеговић касније албанизовано у Ресули. Каплан се вратио корјенима, вратио је старо презиме Буровић и прешао у православље.[6]
Текстове које је писао објавио је у више од 100 одштампаних радова. Због слободе мишљења и говора у Југославији је био двије, а у Албанији 43 године у затвору.
Прва жена му је била Туркиња из Тетова која га је оставила када је ухапшен, а друга Влахиња из Албаније, с којом је добио Душана и Душанку (Душица). Душан је имао 6, а Душанка 4 године, када је одведен у затвор у Албанији.[7] У Југославији му је разорена прва породица, а у Албанији му је разорена друга породица, а дјеца Душан и Душица су масакрирани.[8]
У Тирани му је 2009. спаљен комплетан штампани тираж 4 књиге.[8]
- Истина је неуништива: студије и чланци (2019)
- Скадар: историја (2014)
- Очи Симониде оптужују (2014)
- Титоистички судски процес (2014)
- Ко су Албанци?: студије о пореклу Албанаца (2013) - друго издање
- Буровићи - породична историја (2008) - друго, допуњено издање
- Његош и Албанци: студије (2002, 2016)
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
