![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Is_Capital_Income%252C_Earle%252C_1921_cover.jpg/640px-Is_Capital_Income%252C_Earle%252C_1921_cover.jpg&w=640&q=50)
Капитал
From Wikipedia, the free encyclopedia
Капитал (лат. - главни, – глава) у економији представља вредност (у форми новца, имовине или људских ресурса) која се улаже у производњу или неку другу економску делатност са основном наменом да се увећа, односно да донесе добит.[1] Капитал се може улагати у производни или непроизводни сектор. Међутим, његова основна намена је увек иста, а то је увећање основне вредности или производња других добара. С обзиром да капитал није природно добро, он се мора произвести или позајмити.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/52/Is_Capital_Income%2C_Earle%2C_1921_cover.jpg/640px-Is_Capital_Income%2C_Earle%2C_1921_cover.jpg)
Капитал може бити физички (опрема, производни и пословни простори, сировине, полуготови и готови производи) и финансијски (готовина, хартије од вредности итд). Међутим, треба правити разлику између капитала и личне имовине, јер лична имовина не учествује у производном процесу. У случају да се та имовина прода и добијени новац уложи у производњу, лична имовина се у тим условима претвара у капитал.
Капитал се може поделити и на стални (фиксни) и оптицајни (циркулирајући). Средства која ће се дуго времена задржати као улагање у основна средства представљају стални (фиксни) капитал, док она средства која се користе за текуће финансирање представљају оптицајни (циркулирајући) капитал. Осим тога, постоји подела капитала на власнички и позајмљени. Власнички је онај капитал који власник уноси у производњу и стога на њега не плаћа камате, док се позајмљени капитал односи на средства која су позајмљена и за која се у неком временском периоду мора вратити главница (позајмљена вредност) и камата. Улагање капитала у неки посао или пројекат са циљем да се добије одређена корист се назива инвестиционо улагање.
Адам Смит дефинише капитал као „онај део човекових деоница од којег се очекује да ће произвести приход”. Овај термин је кориштен за сву покретну имовину од 16. века.[2]
Како се капитално добро одржава или враћа у стање препродукције, зависи од типа датог капитала. У већини случајева капитал се замењује након периода депрецијације док новије форме капитала чине даљу употребу садашњег капитала непрофитабилном. Исто тако је могуће да напреци учине једну застарелу форму капитала поново практичном. Капитал је дистинктни облик земљишта (или необновљивог ресурса) у смислу да се капитал може повећати људским радом. У било ком моменту, тотални физички капитал се може сматрати капиталним деоницама (што не треба мешати са капиталним деоницама пословне јединице).
У фундаменталном смислу, капитал се састоји од свега што може да повећа моћ особе да врши економски користан рад, камен или стрела је капитал за пећинског човека који може да их користи као ловачке инструменте, и путеви су капитал за становнике града. Капитал је унос у продукциону функцију. Куће и лични аутомобили се обично не дефинишу као капитал него као трајна добра, пошто се они не користе за продукцију продајних добара и услуга.
У марксистичкој политичкој економији,[3] капитал је новац који се користи за куповину нечега с циљем поновне продаје уз реализацију финансијског профита. Код Маркса капитал постоји само унутар процеса економске размене — он је богатство које израста из самог процеса циркулације, и за Маркса он формира основу економског система капитализма. У савременијим школама економије, ова форма капитала се генерално назива „финансијским капиталом” и разликује се од „капиталних добара”.