![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Mass_demonstration_in_Iran%252C_date_unknown.jpg/640px-Mass_demonstration_in_Iran%252C_date_unknown.jpg&w=640&q=50)
Иранска револуција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Иранска револуција (такође позната као Исламска револуција,[1][2][3] перс. ) била је револуција која је трансформисала Иран из краљевине под вођством шаха Мохамеда Резе Пахлавија, у исламску републику под ајатолахом Рухолахом Хомеинијем, вођом револуције и оснивачем исламске републике.[4]
Иранска револуција | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Хладног рата | |||||||||
![]() Масовне демонстрације на Колеџ мосту у Техерану | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
![]() |
Револуционарни савет Прелазна влада | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
![]() |
![]() Мехди Базарган Мортеза Мотахари |
Мада неки сматрају да револуција још траје, може се рећи да је отпочела јануара 1978. са првим великим протестима,[5] а завршила се усвајањем новог теократског устава - чиме је Хомеини постао врховни вођа земље - децембра 1979. У међувремену, Мохамед Реза Пахлави је побегао из земље јануара 1979. након што су штрајкови и протести паралисали земљу, и 1. фебруара 1979, ајатолах Хомеини се вратио у Техеран да поздрави неколико милиона Иранаца.[6] Коначни крај династије Пахлави се догодио убрзо затим (11. фебруара) када је иранска војска прогласила „неутралност” након што су герилске и побуњеничке снаге надјачале снаге верне шаху. Иран је званично постао исламска република 1. априла, 1979. када су Иранци у великој већини подржали ту одлуку на референдуму.[7]
Револуција је била јединствена по изненађењу које је произвела у свету:[8] недостајала је већина уобичајених узрока револуције - пораз у рату, економска криза, побуна сељака, незадовољна војска;[9] дошло је до великих промена великом брзином;[10] збачен је режим за који се сматрало да га чврсто чува издашно финансирана војска и безбедносне службе;[11][12] и стара монархија је замењена исламском теократијом. Исход, исламска република „под вођством осамдесетогодишњег религиозног учењака у изгнанству”, је био, како је то један научник рекао „исход који тек треба објаснити”.[13]
Не тако јединствена, али снажнија је расправа око резултата револуције. Називана је „трећом великом револуцијом у историји”, након Француске и Бољшевичке револуције.[14] За неке она представља еру хероизма и жртвовања, која је донела ништа мање него заметак светске исламске државе, „савршени модел блиставог, хуманог и божанског живота... за све људе на свету”.[15] Са друге стране, неки Иранци виде револуцију као време када „смо сви на пар година изгубили разум”[16] и нанета је штета економији и светском угледу Ирана, од кога земља тек треба да се опорави.[17][18]