Инфрацрвено зрачење
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инфрацрвено зрачење или инфрацрвена светлост (лат. – „испод“; скраћено од енгл. )[1] обухвата електромагнетско зрачење с таласним дужинама већим од таласне дужине видљиве црвене светлости, а мањим од таласне дужине радио таласа. То је распон од приближно 750 до 3 , односно од 4,5*1014 до 1012 ,[2] (мада људи могу да виде инфрацрвену светлост до бар 1050 у експериментима[3][4][5][6]). Распон енергије коју преносе креће се од 4,7 до 0,01 .
Инфрацрвену радијацију је открио 1800. године астроном Сер Вилхелм Хершел, који је открио тип невидљиве радијације у спектру с нижом енергијом од црвеног светла, путем њеног дејства на термометар.[7][8] Касније је утврђено да нешто више од половине тоталне енергије Сунца доспева на земљу у облику инфрацрвеног зрачења. Баланс између апсорбоване и емитоване инфрацрвене радијације има критичан ефекат на климу Земље.
Те таласе емитују загрејана тела и неки молекули када се нађу у побуђеном стању. Добро их апсорбира већина материја при чему се енергија инфрацрвеног зрачења претвара у унутрашњу енергију што резултира порастом температуре. Сунчева светлост омогућује отприлике снагу зрачења од 1004 W по квадратном метру; од тога на инфрацрвено зрачење отпада 527 W, 445 W на видљиву светлост и 32 W на ултраљубичасто зрачење.[9][10]
Инфрацрвена радијација налази индустријске, научне, и медицинске примене. Уређаји за ноћни вид који користе активну блиско инфрацрвену илуминацију омогућавају људима да виде у мраку, а да посматрач не буде детектован. Инфрацрвена астрономија користи телескопе опремљене сензорима за пенетрацију прашњавих региона свемира, као што су молекулски облаци; детектовање објеката као што су планете, и за посматрање високо црвено-померених објеката из раних дана свемира.[11] Камере са инфрацрвено термалним сликама се користе за детектовање топлотних губитака изолованих система, за посматрање променљивог крвног протока у кожи, и за детектовање прегревања електричних апарата.
Топлотно-инфрацрвене слике се екстензивно користе за војне и цивилне сврхе. Војне примене обухватају аквизиције мете, присмотру, ноћни вид, навођење и праћење. Људи са нормалном телесном температуром емитују углавном на таласним дужинама око 10 (микрометара). Цивилне примене обухватају анализу термалне ефикасности, праћење стања животне средине, инспекцију индустријских постројења, даљинско очитавање температуре, краткораспонску бежичну комуникацију, спектроскопију, и временске прогнозе.