![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/4/4e/%25D0%2598%25D0%25BD%25D1%2584%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25BD%25D0%25BE.jpg/640px-%25D0%2598%25D0%25BD%25D1%2584%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25BD%25D0%25BE.jpg&w=640&q=50)
Инферно (филм из 1980)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инферно (итал. , у буквалном преводу Пакао) је италијански хорор филм из 1980. режисера и сценаристе Дарија Арђента, наставак Суспирије и други у трилогији Три мајке са Лијом Маклоским, Ајрин Миракл, Даријом Николоди и Алидом Вали у главним улогама.
Инферно | |
---|---|
![]() Постер филма | |
Изворни наслов | Inferno ИМДБ ![]() |
Жанр | хорор |
Творац | Дарио Арђенто |
Режија | Дарио Арђенто |
Сценарио | Дарио Арђенто |
Продуцент | Клаудио Арђенто Салваторе Арђенто Гуљелмо Гарони |
Темељи се на | Suspiria de Profundis Томаса де Квинсија |
Главне улоге | Ајрин Миракл Ли Маклоски Еленора Ђорђи Дарија Николоди Алида Вали |
Музика | Кит Емерсон |
Директор фотографије | Романо Албани |
Монтажа | Франко Фратичели |
Продуцентска кућа | Produzioni Intersound |
Дистрибутер | Твентит сенчури Фокс |
Година | 1980. |
Трајање | 107 минута |
Земља | ![]() |
Језик | италијански енглески |
Буџет | 3 милиона долара |
Претходни | |
Следећи | |
веза |
Иако представља наставак Суспирије, није у питању директан наставак, већ тематски, пошто се ниједан од ликова из претходног филма не враћа у овом нити се спомињу догађаји који су се одиграли на крају претходног дела. Једини члан глумачке поставе из Суспирије, који се враћа у Инферну је Алида Вали, али више не тумачи лик гђе Танер, већ је у улози консијержа Керол.
Пошто се сваки од филмова из Арђентове трилогије базира на некој од 3 зле сестре вештице, овај у улогу главне антагонисткиње ставља најмлађу и најокрутнију од три сестре, Мајку Тенебрарум познату и као Мајка таме, чије седиште се налази у Њујорку, где се и одвија највећи део радње филма. Интересантно је да је Мајка Лахримарум (Мајка суза), којој је посвећен наредни филм, имала камео улогу у овом делу.
Добио је помешане критике, од оних који су тврдили да је најпотцењенији хорор филм из 1980-их, до оних који су тврдили да има веома слабу и неповезану причу и да је далеко слабије остварење од Суспирије.[1] 2005. године магазин Тотал филм сврстао је Инферно у један од 50 најбољих филмова свих времена.[2]
За разлику од Суспирије, Инферно је имао врло ограничено премијерно приказивање у биоскопима, те није успео да понови успех свог претходника. Због тога се на последњи наставак, Мајку суза, чекало чак 27 година.
Музику за филм радио је познати музичар Кит Емерсон.
Дарио Арђенто је поново сарађивао са својом супругом Даријом Николоди, након филма Дубоко црвено, а Дарија се појавила и у последњем наставку серијала заједно са њиховом ћерком Азијом.