Интернет протокол
From Wikipedia, the free encyclopedia
Интернет протокол (енгл. , скраћено ) је протокол трећег слоја ОСИ референтног модела (слоја мреже). Садржи информације о адресирању, чиме се постиже да сваки мрежни уређај (рачунар, сервер, радна станица, интерфејс рутера) који је повезан на интернет има јединствену адресу и може се лако идентификовати у целој интернет мрежи, а исто тако садржи контролне информације које омогућују пакетима да буду прослеђени (рутирани) на основу познатих адреса. Овај протокол је документован у 791 и представља са TCP протоколом језгро интернет протокола, TCP/IP стек протокола (енгл. ).
IP не захтева претходно успостављање везе у тренутку слања податка, већ рачунар који шаље податке покушава све док не проследи поруку () модел, пренос података је релативно непоуздан, што значи да нема готово никакве гаранције да ће послати пакет заиста и доћи до одредишта након што је послат. Сам пакет у процесу преноса се може променити, због различитих основних преносних праваца, може се догодити да сегменти не стижу по редоследу, могу се дуплицирати или потпуно изгубити током преноса. Уколико апликација захтева поузданост, користе се механизми TCP протокола у слоју изнад самог протокола. протокол је исто задужен за дефинисање редоследа пакета који стижу (секвенце).
С обзиром да је сам концепт протокола ослобођен механизама који осигуравају поузданост, сам процес усмеравања (рутирања) пакета унутар мреже је релативно брз и једноставан.