самостална научноистраживачка установа у Београду From Wikipedia, the free encyclopedia
Институт за педагошка истраживања (скраћено ИПИ) је прва самостална научноистраживачка установа у Србији која проучава процес васпитања и образовања.[1] Налази се у улици Добрињска 11/III у Београду.[2]
 | |
| Изворно име | Институт за педагошка истраживања |
|---|---|
| Основано | 1959. године |
| Кључни људи | Директорка др Николета Гутвајн |
| Локација | |
| Адреса | Добрињска 11/III |
| Веб-сајт | Званични веб сајт |
Институт за педагошка истраживања је основан 1959. године када је Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије донело Уредбу о оснивању.[1] Статус научне установе имају од 1961. када је донета Уредба Извршног већа Социјалистичке Републике Србије.[1] У првој деценији рада Институт за педагошка истраживања је преводио најзначајнија дела из области методологије, организовао семинаре из педагошке статистике у циљу ефикаснијег оспособљавања кадрова за научноистраживачки рад и започео рад на издавању публикација стручног карактера и популаризације науке.[1] Године 1967. је израђен Педагошки речник у два тома који обухвата 5500 појмова и у његовој изради је учествовало сто осамдесет и пет сарадника.[1] У том периоду су рађене студије о школским системима, уџбеницима и наставним програмима школских предмета. Започето је оснивање статистичког одељења на коме се радила стандардизација тестова и статистичка обрада резултата из емпиријских истраживања. Издавали су прве приручнике из статистике педагошких и психолошких истраживања у Србији.[1] Преводили су и дела из области развојне психологије што је омогућило стварање основне литературе за научнике педагошког усмерења.[1] Програмски садржаји су били претежно усмерени ка проблемима наставе, а емпиријски оријентисана истраживања Института су представљала почетак конституисања емпиријске методологије педагошких истраживања у Србији.[1]
Седамдесете године су биле прекретница у програмској оријентацији Института. У радовима је доминирало више варијанти когнитивистичког приступа феноменолошке и објективистичке оријентације – Жан Пијаже, Лоренс Колберг, Џером Симор Брунер, Лав Виготски и други.[1] Веома значајна промена је била проширивање програмског садржаја темама из области васпитања, поред истраживања образовних проблема у настави. Такође, истраживања су обухватила и ступњеве образовно–васпитног рада који до тада нису били заступљени: предшколско и високошколско образовање и васпитање.[1] Од тада студије теоријског или теоријско–емпиријског карактера обрађују скоро све проблеме који се тичу суштинских питања васпитања и образовања. Ангажовали су 1975—1980. стручњаке различитих профила, поред педагога и психолога и лингвисте, социологе, стручњаке из области природних наука и друге са циљем комплетније обраде широких тема обухваћене програмом.[1]
У осамдесетим годинама се Институт за педагошка истраживања афирмисао у друштвеном и научном подручју. Истраживачки програм је проширен фундаменталним и развојним педагошким темама са циљем да се теоријско–методолошка оријентација ослободи класичног експерименталног маниризма, емпиризма и позитивизма.[1] Поред тога, истраживања су била усмерена на проналажење нових путева транспоновања фундаменталних и других истраживачких резултата у школску праксу. У овом периоду се нарочито развила међународна сарадња путем које се Институт укључио у светски научноистраживачки информациони систем.[1]
Од деведесетих година је научноистраживачки програм усмерен ка реализацији пројекта Васпитање, образовање и школа у савременом друштву.[1] Крајњи циљ је био проналажење теоријско–методолошких основа или принципа који би омогућили израду школских модела како би васпитање и образовање у виду јединственог процеса допринели развијању целовите личности ученика. У оквиру пројекта су проучаване три главне области – друштвено и морално васпитање, настава и учење и теорија и методологија васпитања и образовања.[1]
Од 2001. до 2005. године су реализовали пројекат Васпитање и образовање за изазове демократског друштва чији су предмет истраживања биле промене васпитно–образовног система, његова модернизација и усклађивање школског система са системима развијених земаља.[1] Од 2006. до 2010. су реализовали пројекат Образовање за друштво знања, а од 2011. до 2019. пројекте Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву и Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије, у финансирању Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.[1]
На 55. јубилеју Института за педагошка истраживања је приказан промотивни филм о Институту, представљен је Зборник Института за педагошка истраживања и промовисане су књиге „Учење: зашто и како – приступи у проучавању чинилаца који делују на учење” Снежане Мирков и „Образовање у токовима друштва знања” Зоране Аврамовића.[3] Свечаност поводом обележавања шездесет година постојања и рада Института за педагошка истраживања је одржана 6. децембра 2019. у Клубу посланика у Београду.[4]
Од 1959. године ради библиотека Института која је уписана у Регистар библиотека Србије 1997.[5] Фонд библиотеке чини око 6700 домаћих и страних монографија и часописа, речника и енциклопедија. Библиотека је на располагању запосленима у Институту, спољним сарадницима, студентима и просветним радницима и остварује сарадњу са Народном библиотеком Србије, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” и бројним институтским и високошколским библиотекама.[5] Издавачка делатност Института за педагошка истраживања је усмерена у три праваца: библиотека „Истраживачки радови”, библиотека „Педагошка теорија и пракса” и Зборник Института за педагошка истраживања.[6] До сада су објавили око двеста двадесет публикација међу којима се налазе научне монографије, студије случајева и специјализоване публикације посвећене питањима која су била предмет научних скупова, округлих столова и симпозијума.[5]
Неки од пројеката Института за педагошка истраживања су Васпитање и образовање за изазове демократског друштва 2001—2005,[7] Образовање за друштво знања 2006—2010,[8] Представе о образовним променама у Србији: рефлексије о прошлости, визије будућности (ПОПС 1 и 2) 2010—2012,[9] Коменијус пројекат 2013—2017,[10] Темпус пројекат 2013—2017,[11] Унапређивање квалитета и доступности образовања у процесима модернизације Србије 2011—2019,[12] Од подстицања иницијативе, сарадње и стваралаштва у образовању до нових улога и идентитета у друштву и други.[13]
Били су реализатори међународног истраживања постигнућа ученика основне школе у области математике и природних наука – TIMSS 2003, 2007, 2011, 2015. и 2019. и међународног истраживања образовних постигнућа ученика трећег разреда у области математичке и читалачке писмености – LaNA 2019. У партнерству са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања су учествовали у реализацији међународног истраживања развоја читалачке писмености – PIRLS 2021.[5]
Од 17. јануара 2022. учествују у реализацији пројекта The PEER model of collaborative problem solving: Developing young people’s capacities for constructive interaction and teamwork (Сарадњом до решења: PEER модел оснаживања младих за конструктивни дијалог и тимски рад), под акронимом PEERSolvers у оквиру програма „Идеје” који финансира Фонд за науку Републике Србије.[14] Носиоци су пројекта EnvironmentaL Identity of Primary School Students in Serbia (Еколошки идентитет ученика основне школе у Србији), под акронимом ELIPS у оквиру програма „Идентитети” који финансира Фонд за науку Републике Србије.[15] Пројекат је почео 15. марта 2023. са циљем да измери ниво еколошке писмености српских ученика и да идентификује карактеристике еколошког идентитета, као и кључне факторе који утичу на његово формирање.[15]
Током свог рада су организовали преко педесет међународних и националних научних конференција.[5] Покренули су два циклуса научних конференција „Педагошка истраживања и школска пракса” и „Инклузија у предшколској установи и основној школи”, циклус симпозијума „Технологија, информатика, образовање” и рад округлих столова.[4]
Циклус научних конференција „Педагошка истраживања и школска пракса”:[16]
Институт за педагошка истраживања чини мултидисциплинарни истраживачки тим стручњака различитих профила – педагога, психолога, андрагога, дефектолога, социолога, филолога, методичара наставе математике и информатике:[56]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
