Инкунабула
From Wikipedia, the free encyclopedia
Инкунабуле (лат. мн. ср. рода incunabula: повоји; први почеци, од cunae; колевка; ab incunabulis: од колевке) су најстарије штампане књиге, оне које су се појавиле од појаве штампарства (око 1445) до 1500. године, односно до почетка 16. века.[1][2]
Термин у множини први је употријебио Бернард фон Малинкрот (Bernhard von Mallinckrodt), декан (Domdechant) Минстерске катедрале у расправи О пореклу и развоју штампарске уметности (De ortu et progressu artis typographicae, 1639). У једнини, за означивање само једног свеска, реч се користи од 19. века.[3][4] Проучавањем инкунабула, њиховом израдом, типографским карактеристикама и илустрацијама, бави се научна дисциплина која се назива инкунабулистика.[3]