Индустријске зоне у Републици Српској

Индустријске зоне у Републиици Српској су предузетничке инфраструктуре, заснована на концепција просторне организације индустрије Републике Српске.

Положај Републике Српске и њених индустријских зона на карти Европе

Разлика између индустријске зоне и индустријског парка

Међутим, кључна и најважнија разлика индустријског парка у односу на зону је постојање комплетне наменске инфраструктуре. То подразумева снабдевање поузданим изворима електричне енергије велике снаге, воде и природног гаса. Техничке спецификације хала обухватају приступ камионима и врата, подове високе издржљивости, хидрантску противпожарну мрежу, дизалице унутар и ван хала.^[1]

Иако развијене индустријске зоне подразумевају концентрацију индустријских погона у градским насељима, она је у изворном смислу део урбаног простора намењен индустријској производњи. Такве зоне често имају заједничку инфраструктуру као што су индустријска струја, водоснабдевање, канализација и телекомуникације, док важни транзитни путеви нису увек у близини.

Дакле, за разлику од индустријских паркова, индустријска зона није функционална већ просторна целина. Могу се јавити спонтано, али се најчешће дешавају по плану.

Значај

Пример једне индустријске зоне

Значај индустријских зона за Републику Српску али и Босну и Херцеговину огледа се у следећем:^[2]

• У индустријским зонама се може, пре свега, активније планирати и усмеравати економски развој Републике Српске, али и општина појединачно, у циљу уравнотеженог територијалног развоја.
• У њима се подстиче запошљавање, као најважнији циљ у време изразите незапослености у Републици Српској,
• Спречава се неефикасно коришћење урбаног и другог простора кроз ефикасно просторно планирање.
• Индустријске зоне повећавају приходе у општинским буџетима и стварају услови за привлачење секторски циљаних инвестиција.
• Планираном изградњом индустријских зона или паркова омогућава се концентрација предузетника на једном месту, заједничко коришћење инфраструктуре, међусобно повезивање и решавање потребе за пословним простором.
• Унутар зоне остварује се и ефикаснија заштита животне средине и смањује девастација пољопривредног и других облика земљишта, јер се у њима предвиђају делатности које уважавају техничко-технолошке и организационе мера заштите околине и природе.

Преглед зона

Преглед зона према захтевима општина и њиховим стратешким развојним приоритетима^[2]

	Општина	Име зоне	Величина зоне (hа)
1	Град Бањалука	1. Технолошки парк – Рамићи	170
2	Бијељина	1. Индустријска зона 2 2. Индустријска зона 3	125,9 22
3	Билећа	1. Зона 3 2. Зона 4	15 16
4	Братунац	1. Индустријска зона	40
5	Челинац	1. БАРЕ	4,4
6	Дервента	1. Индустријска зона „ДЕРВЕНТАʺ и Сервиснокомунални центар	204,8
7	Гацко	1. Радна зона 1	18,3
8	Градишка 1.	Агро-индустријска зона Нова Топола	144
9	Хан Пијесак	1. Индустријска зона „МЕКОТЕʺ	10
10	Источна Илиџа	1. Индустријска зона Војковић 2. Индустријска зона Глица	10,8 15
11	Источни Дрвар	1. Потоци	30
12	Источно Ново Сарајево	1. Агрозона Тилава–Миљевићи–Петровићи 2. Далматинкино поље 3. Спортско-универзитетска зона „Чичаʺ	80 5,4 25
13	Козарска Дубица	1. Пословна зона „ЛИПОВА ГРЕДАʺ	69
14	Костајница	1. Пословна зона „УНАʺ	14
15	Крупа на Уни	1. Балине баре	20
16	Лакташи	1. Индустријска зона Александровац	44
17	Љубиње	1. Индустријска зона	10
18	Милићи	1. КО Нова Касаба – Јатариште 2. КО Врточе – Подгора	31 11,4
19	Модрича	Предузетничка зона	31
20	Мркоњић Град	1. Пословна зона „Подбрдоʺ 2. Подови	185 15
21	Невесиње	1. Индустријска зона „Килавциʺ	46,9
22	Нови Град	1. Индустријска зона Пољавице	75
23	Пале	1. Сумбуловац	20
24	Пелагићево	1. Прив. трж. зона Поребрице – Блажевац 2. Индустријска зона Силос 3. Спорт. тур. рек. зона Језеро Пелагићево	86 6 80
25	Петровац	1. Индустријска зона Громиле	40
26	Приједор	1. Индустријска зона Целпак 2. Балтине баре	10,3 58
27	Прњавор	1. Пословна-туристичка зона „Вијакаʺ	134,8
28	Рибник	1. Пословна зона Растока	105
29	Рогатица	1. Предузетничко-пословна зона – ROTEX	13,4
30	Србац	1. Црнаја 2. Ситнеши	32,2 47,5
31	Сребреница	1. Индустријска зона Поточари Дрвно-прерађивачка зона Зелени Јадар	23,2 8,7
32	Шамац	1. Индустријско-пословна зона Шамац	8,1
33	Шипово	1. Надпоље 2. Соколац	150.2 42
34	Теслић	1. Индустријска зона „Борјаʺ Ружевачка поља Радно-комунална Жарковачко поље	26,2 30,3 63,4 40
35	Требиње	1. Волујац 2. Волујац 2	85 56,8
36	Трново	1. Пословно-индустријска зона Трново 1	9,2
37	Угљевик	1. Пословна зона	12
38	Фоча	1. Маглић	27,5
39	Вишеград	1. Добрун 2.Пословна зона „Војни комплекс Вардиштеʺ	2,7 2,1
40	Власеница	1. Индустријска зона Кула–Зебан	37,1
41	Вукосавље	1. Пословна зона	81
42	Зворник	1. Пословна зона Јадар	8,1

Предности за предузетнике

Предности које предузетнику пружа пословање унутар зоне су:^[3]

• Све потребне активности у вези са пословним простором, градњом, дозволама, прикључцима и комуналном инфраструктуром, преузима управа зоне, тако да је предузетнику значајно олакшан посао
• Олакшано проналажење пословних партнерстава, концентрација других пословних субјеката, могућност сарадње и удруживања
• Значајно олакшање питања логистике
• Значајно повољније цене земљишта и смањење инвестиционих трошкова у целини
• Лакша комуникација са банкама и прихавтљливости колатерала у случају дизања кредита
• Доступност разних сервиса који се нуде у зонама, а били би прескупи да се појединачно организују.

Категоризација

Према економским и просторним факторима, могуће је инустријске зоне у Републици Српској сврстати у следеће три категоризације, и то:^[2]

• индустријска зона републичког значаја у граду Бања Лука (локалитет Технолошки бизнис парк);
• индустријске зоне регијског значаја у општини Козарска Дубица, Модрича, Бијељина, Вишеград и Билећа;
• локалне индустријске зоне које је могуће реализовати на подручју свих општина, у складу са потребама и економским и еколошким могућностима.

Извори

1. „Razlika između industrijske zone i industrijskog parka”. pobeda.mareraproperties.com. Приступљено 2021-11-13.
2. „Просторна организација индустрије У: ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО 2025. ГОДИНЕ - Нацрт” (PDF). стр. 171-175. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 10. 2021. г. Приступљено 13. 11. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. „Пословне зоне у Републици Српској • Предузетнички портал РС”. Предузетнички портал РС (на језику: српски). Приступљено 2021-11-15.

Литература

• Hans-Jürgen Müggenborg: Umweltrechtliche Anforderungen an Chemie- und Industrieparks. 1. Auflage. Erich Schmidt Verlag, Berlin 2008, 978-3-503-10659-2.
• Hans-Jürgen Müggenborg: Chemieparks unter der Lupe. Fortsetzungsserie in der Zeitschrift Chemie-Technik, Hüthig Verlag, Heidelberg. Folge 1: Chemietechnik 1–2/2003, S. 10 ff., zuletzt: Folge 59, in: Chemie-Technik, 7/2015 S. 58 ff.
• Thomas Bergmann, Matthias Bode, Gunter Festel, Hermann G. Hauthal (Hrsg.): Industrieparks: Herausforderungen und Trends in der Chemie- und Pharmaindustrie. Festel Capital, 2004, ISBN 3-00-014280-0
• Kompendium Industrieparks. In: Chemie-Technik, 12S/2007. Hüthig-Verlag, Heidelberg 2007
• Jan Schipper: Betriebliche Mitbestimmung im Industriepark. Nomos Verlag, 2009, ISBN 978-3-8329-3942-7

Спољашње везе

• Пословне зоне у Републици Српској