From Wikipedia, the free encyclopedia
Имобилизација, непокретност (лат. ) једна је од медицинских процедура, којом се тело или удови постављају у принудни положај или стање мировања, ради његове поштеде, бржег зарастања рана и смањивања бола.[1] Иако је једна од најстаријих медицинских поступака, као облик збрињавања повређених особа, стандардна примена имобилизације започета је тек почетком 20. века.[2]
Овај чланак је недовршен. |
Мада је развој савремених оперативних техника, потпомогнут открићем антибиотика, средином 20. века довео до значајних промена у приступу лечењу повреда локомоторног система применом имобилизације, и даље је у конзервативном приступу лечење повреда незамисливо без имобилизације, као примарне и главна метода лечења. Тиме у савременој оперативној хирургији имобилизација постаје помоћна метода, која треба да осигура, побољшава и убрза успех оперативног лечења.[3]
Имобилизација као метода у 21. веку непрестано се допуњује новим приступима и помагалима, а појава нових (софистициранијих) средстав и материјала омогућава да се класични поступци имобилизације спроведу брже, једноставније, јефтиније и за болесника прихватљивије.[4]
Имобилизација може бити привремена, транспортна (до места примене одговарајућег лечења) или трајна (до излечења). У болничком лечењу прелома кости на удовима имобилизација се може комбиновати са екстензијом.[5]
Најчешће индикације за имобилизацију су:[6]
Примерни циљеви имобилизације су:[6]
Основни принципи који се морају строго поштовати у току имобилизације су:[8]
Привремени имобилизација је ограничена у времену, и најчешће се примењује на месту повређивања и у току транспорта повређеног до здравствене установе где ће му бити указана дефинитивни третман.
У зависности од локализације, врсте и тежине повреде и средства доступних на месту повређивања, имобилизација се може извести коришћењем приручних или стандардних средства.
У недостатку фабричких средстава, на месту повређивања користе се приручна средства (дашчице, троугласта марама, каиш, и други предмети који се могу наћи на лицу места, чији избор и начин постављања зависи од сналажљивости особе која повређеном пружа прву помоћ.
Приручна средства изабрана за имобилизацију треба да имају подесан облик, и одговарајућу чврстину и дужину. Средства за имобилизацију се облажу меком тканином (вата, завој, делови одеће,) или се стављају преко одеће унесрећеног или уз претходно постављене подлошке од меке тканине на угрожено место.
Медицинске екипе које указују хитну медицинску помоћ повређеног опремљене су фабрички произведеним удлагама-шинама (томасова, камерова, дитрихсова) од лако савитљиве жице која се лако моделира, оковратницима и ваздушним јастуцима за имобилизацију удова и кичме.[9]
Транспортна имобилизација је стављање једног дела тела у стање мировања током транспорта ради спречавања накнадних повреда и болова. Транспортна имобилизација се врши:
Дефинитиве имобилизација примењује се као основни терапијски приступ (нпр у лечењу прелома) или као додатни терапијски приступ (нпр након репозиције ишчашеног зглоба, повређеног меког ткива, структура зглоба), након реконструкцију тетива и нерава) или након великих реконструкција меких ткива и коже, (како се не би угрозили резултати операције).
Дефенитивната имобилизација може да се изведе гипсеним повескама (самостално или заједно са пластични материјалима) и тракцијом-екстензијом.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.