From Wikipedia, the free encyclopedia
Иларион (Хиларион) Анђелковић (Панчево, 1820 — Београд, 31. децембар 1886) био је један од првих општинских и болнички лекар и једна од приватних лекара у Београду. Када је 1872. године основано Српско лекарско друштво изабран је за редовног члана али се писмом извинио образложивши да се налази „у таком положају да се избора не може примити“.[1][2] Током Српко-бугарског рата био је шеф II резервне болнице у Београду, смештене у згради Богословије.[3]
Иларион Анђелковић | |
---|---|
Датум рођења | 1820. |
Место рођења | Панчево, Аустријско царство |
Датум смрти | 31. децембар 1886. (0 год.) (0 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Пребивалиште | Краљевина Србија |
Националност | Србин |
Поље | медицина |
Рођен је у Панчеву 1820. године у сиромашној породици, у коме је провео детињство и завршио основно школовање. Први разред гимназије завршио је у Земуну, потом се 1834. године уписао у други разред гимназије у Сремским Карловцима.[4] Као најбољи ђак Гимназије („еминент“) и у завршном, шестом разреду, школске 1838/39. године бесплатно је становао у Гимназији, у стану директора ЈаковаГерчића.[5] Као одличан ученик, изабран је за питомца Текелијанума, и додељена му је стипендија, коју је користио девет година за школовање на пештанском универзитету, на коме је стекао две докторске дипломе – доктора филозофије (1841) и доктора медицине (1848).[6]
Због лечења, студије медицине је извесно време прекинуо, каком би се током 1843/44. године лечио хидротерапијским методама код тада чувеног емпиричара Призница (Vincenz Prißnitz, 1799–1851) у Графенбергу, у Аустрији.[7] Болест (највероватније туберкулоза костију) оставила је код Анђелковића трајни инвалидитет десне ноге.[1]
По завршетку студија шест месеци је радио као лекар практичар у Аустрији, прво у Пешти, затим у Земуну).
Августа 1848. године дошао је у Србију да би поднео молбу Министарству унутрашњих дела за обављањеприватне лекарске праксе у Београду. Након добијене сагласности именован је за другог лекара вароши Београда 29. децембра 1848. године. Мада је у два наврата, прво између разрешења др Вагнера и постављења др Гадеша, од 15. марта до 1. јула 1841, а други пут између разрешења др Гадеша и постављења др Машина, почетком 1853. године, био једини варошки лекар који је обављао поверене и дужности првог физикуса.[1]
Током Српко-бугарског рата радио је као шеф II резервне болнице у Београду, смештене у згради Богословије. У овој болници радио је заједно са др Војиславом Суботићем, тада земунским физикусом и још тројицом земунских лекара, који су свакодневно долазио на рад у Болницу, а увече су се сва четворица лекара враћала у Земун.[1]
Када је стекао законско право да као грађанин Србије поседује непокретности, 1857. године купио је плац од неког Турчина и саградио кућу на некадашњем варошком шанцу, у близини Стамбол-капије.[8]
Како је Анђелковић у Београду уживао углед доброг лекар развио је приватну лекарску праксу која му је доносила солидну зараду. Од те зараде купио је двоспратну кућу у Савамали, близу Зеленог венца, изграђену на плацу величине око 75 ари.[9]
Према сачуваним кондуит-листама за 1851. и 1855. годину Јелена Јовановић Симић je сазнала да је Анђелковић савесно вршио своје лекарске дужности и уредно се одазива на позиве болесника. Поред српског језика знао је грчки, латински, немачки и нешто мађарски.[1][10][11]
Када му је као општинском и болничком лекару 3. априла 1859. године, истекао уговор са Општином, наставио је да живи и ради у Београду као приватни лекара. На ову одлуку добрим делом утицале су дугогодишње несређене болничке прилике у овој болници.[1]
За време дуже од једне деценије, колико је Анђелковић био болнички лекар, број годишње лечених болесника кретао се између 100 и 150. Најчешће болести биле су туберкулоза, трбушни тифус и сифилис, а не ретко су у Болницу смештани оболели од великих богиња и душевни болесници.[1][12]
Преминуо је 31. децембра 1886, у 67. години живорта. Сахрањен је у Београду.[13]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.