From Wikipedia, the free encyclopedia
Икарус С-49Ц је један од првих борбених авиона произведених у Југославији након Другог светског рата. С-49Ц је наследник модела С-49А и производила га је фабрика авиона Икарус.
Икарус С-49Ц | ||
---|---|---|
Опште | ||
Намена | Ловац-бомбардер | |
Посада | један члан | |
Земља порекла | ФНР Југославија | |
Произвођач | Икарус | |
Први лет | јун 1949. | |
Почетак производње | 1950 | |
Димензије | ||
Дужина | 9.06 | |
Размах крила | 10.50 | |
Површина крила | 16.65 | |
Маса | ||
Празан | 2,812 | |
Макс. тежина при узлетању | 3,568 | |
Погон | ||
Мотори | 1× Hispano-Suiza водено хлађен, 1104 (1500 КС) | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на | 628 | |
Долет | 690 | |
Плафон лета | 10,000 | |
Брзина пењања | ~ 857 |
После резолуције Информбироа 1948. године и дипломатског разлаза са Совјетским Савезом, Југославија је била приморана да се ослони на домаћу војну индустрију. Конструктори Коста Сивчев, Слободан Зрнић и Светозар Поповић, искористили су већ постојећу техничку документацију авиона Рогожарски ИК-3, коју је инж. Слободан Зрнић сачувао на тавану своје куће током рата. На пројекту ИК-3 су радили пре рата инжењери Љубомир Илић, Коста Сивчев и Слободан Зрнић. Пројект ловца који је имао радни назив ИК-3 II из којег је касније развијен Икарус S-49А. У суштини то је била реконструкција авиона ИК-З са уграђеним совјетским мотором Климов и совјетским наоружањем и реконструкцијом поклопца кабине и горњег дела репног дела трупа. Пројект је био завршен за непуна три месеца и без икаквих аеродинамичких провера пуштен у серијску производњу. Многи су због капљастог поклопца кабине и сличности на први поглед, тврдили да је нови авион копија Јак-3 авиона, међутим то није била истина то је био у ствари ИК-З који је пројектован знатно пре Јак-а. Додуше авион је био са јаковим мотором и наоружањем. Према неким изворима назив S-49 авион је добио према почетним словима конструктора Сивчев-Слободан-Светозар (Света) а број 49 према години пројектовања 1949. година. Додатно слово у називу (A, B, C, D и E) је додељивано према типу кога је одређивао пре свега мотор. Први прототип С-49А је полетео у jуну 1949. док су први оперативни примерци испоручени Ратном ваздухопловству почетком 1950. године.
С-49А је био мешовите конструкције, са моторима совјетске производње Климов и совјетским наоружањем. Избор на мешовиту конструкцију авиона је пао не само због тога што је на располагању стајала техничка документација авиона ИК-3 него и због тога што тада у Југославији није постојала домаћа производња алуминијума. Совјетски мотори, наоружање и опрема авиона су постали недоступни после 1948. године. Због тога је одлучено да се произведе нова варијанта авиона са француским моторима типа Hispano-Suiza . Због већег и тежег мотора, конструкција новог авиона је морала бити изграђена у потпуности од метала и са приметно дужим носем. Наоружање је промењено у односу на Икарус С-49А, и састојало се од једног немачког топа MG-151, калибра 20 и два митраљеза енгл. калибра 12,7 . Као додатак испод сваког крила су додати подвесни носачи за две бомбе тежине по 50 или по две невођене ракете типа HVAR тако да је овај авион ушао у класу ловаца-бомбардера.
Почетком 1952. године, нови авион Икарус С-49Ц је испоручен јединицама Југословенског ратног ваздухопловства. У току педесетих година произведено је 45 авиона Икарус С-49А и 112 примерака авиона Икарус С-49Ц, који су остали у оперативној употреби до 1961. У производњи овог авиона је учествовао као финалиста Икарус из Земуна и Соко из Мостара као коперант.
Икарус S-49A - 45 авиона у употреби (1949–1957)
Икарус S-49C - 112 авиона у употреби (1952–1961)
Авиони S-49A и S-49C су се међусобно разликовали по наоружању па се стога наводе наоружање за оба ова авиона.
Постоје два сачувана примерка авиона Икарус S-49. Они се налазе у Музеју ваздухопловства у Београду на аеродрому "Никола Тесла". Један је Икарус S-49А а други Икарус S-49С. Први се налази у депоу музеја (евиденциони број 2319, фабрички број 0301118) и чека рестаурацију да би био изложен у поставци музеја.
Други авион S-49С се налази у сталној изложбеној поставци овог музеја а његов животни пут изгладао је овако: изложени авион (евиденциони број 2400, фабрички број 50) је једини сачувани примерак варијанте С. У састав РВ увршћен је 2. јула 1953. и до расходовања служио је у 185. пуку у Љубљани и Пули, потом у 40. ловачком пуку и најзад у 116. пуку у Скопљу. Потом, је био изложен у Техничком музеју у Загребу, да би 1981. био размењен за један F-47D Тандерболт и тако постао део збирке ваздухопловног музеја.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.